Кад се једном деси нешто што се никад пре није десило, онда и може да прође, и код ових и код оних, уз неизоставно одмахивање руком, нама својствено - па, шта. десило се, и ко зна кад ће следећи пут! Кад се то што се тада збило са другим актерима не догоди, а понови се тек по повратку главног јунака на место успеха, е, онда и ови и они ставе прст на чело и заћуте.
Елем, Владимир Гаћиновић је до недеље био једини тренер који је са Пазаром пазарио три бода у Бачкој Тополи. Од пре два дана он је једини тренер који је два пута са различитим тимовима Новог Пазара и у размаку од скоро три године „туширао” ТСЦ на његовој Арени. Ове сезоне су само Младост, Црвена звезда и Нови Пазар преокретом дошли до бодова на гостовању у Бачкој. Међутим, једино су Пазарци са Гаћиновићем на клупи два пута преокренули резултат са ове сезоне нашим изузетним представником у европским куповима, пре месец и по дана на Градском стадиону и у недељу.
- Само сам на почетку рада у Спартаку губио од ТСЦ-а, и то онда кад су они били много бољи – присећа се Гаћиновић. - У последње време сам побеђивао било да сам водио Спартак, Напредак или Нови Пазар. Што значи, добре навике не треба мењати.
Није тајна да су Гаћиновића у Спартаку поистовећивали са чаробњаком Мерлином. Само се насмејао на спомињање легендарног мага, и наставио.
- Мозак мора да вам ради 300 на сат. Све треба да се употреби, и искуство и знање. Као клинац сам се наосвајао награда играјући шах, али већ дуго га уопште не играм. Изгледа да сам то знање пребацио на фудбал. У обе игре важан сегмент је стратегија. Размишљате шта би могло да преокрене ток игре. Некад повучете прави потез, некад не. Наравно, незаобилазни фактори су осећај и срећа. Хтео сам да извадим из игре Мерија и Антвија, јер су били зрели за измене, онда ме осећај спречио. Наравно, консултујем се и са стручним штабом. Не радим ништа сам, осим што доносим одлуке.
У овој фази првенства стрпати у корпу три бода ван своје авлије могло би да значи, а не мора, да корпа за 40 дана може да се напуни толико да вас зове Европа. Реалност је да у групи од седам клубова, изузмемо ли Црвену звезду, свако сваког и на било којем терену ако има свој дан може да добије. У конкуренцији каква је бесмислено је и говорити о изненађењима. Само једна победа била је довољна да се заборави да је Нови Пазар у најважнији део сезоне кренуо са осме, најнеповољније позиције, и са најмањим бројем бодова. Еуфорију подиже реална могућност да Црвена звезда освоји и трофеј у купу, што значи да би и четврто место водило у квалификације за Лигу конференције од које су Љајић и дружина тренутно удаљени само два бода. Зато је пут који води у Европу ваљда и једина тема на коју са Владимиром Гаћиновићем не можете разговарати. Једанпут га је потписник ових редова питао, на једну другу тему, можете ли да обећате...?
- Ништа не обећавам. Кад обећам то и урадим. Не волим да обећавам, а да не урадим – рекао је тада тренер Новог Пазара ставивши до знања да зна где је циљ и да ће до њега на свој начин грабити да дође, па шта буде.
Гол вредан три бода дело је Џона Мерија. Све до 63. минута није био много видљив, па се стекао утисак да шансу коју је добио уместо млађаног Опаре баш и није искористио. Како се учинак нападача у бити мери бројем голова или важних голова испада да је Мери одиграо по мери, па и изнад мере. Камерунац се у Новом Пазару профилисао у тип играча који безгрешно кажњава грубе грешке противничких играча. Први гол у плавом дресу постигао је пре непуних месец дана тако што је прихватио поклон лопту играча Железничара, донекле сличан сценарио виђен је и у Бачкој Тополи. Голман Илић је уместо да дода лопту свом играчу частио Антвија, а овај даровао идеалну лопту Џону Мерију за перфектну егзекуцију.
Ипак, 52. минут врло је могуће да на крају плеј–оф туре буде и моменат који је преломио сезону на страну Новог Пазара. Прво је Курдић био на месту где ћемо га ко зна кад следећи пут видети, и да није било његове „жртве” да дохвати ничију лопту на прави начин не би било ни ефектног гола Александра Месаровића. Тешко је рећи шта је у том тренутку била већа чаролија, пријем или завршни ударац „деветке” Пазара. Тако је Новосађанин на другој узастопној утакмици дао гол, укупно пети од почетка сезоне што га је довело на треће место клупске листе стрелаца. Кад се на ту статистику дода и да је други асистент тима, а нарочито утисак који оставља на терену, онда у завршном билансу може да стоји само једно – Меске можда игра и сезону своје каријере. Једини минус крај његовог имена је жути картон, можда и незаслужено додељен, који га је елиминисао из тима за тако важну утакмица каква је следећа на Градском стадиону кад у госте стиже „његова” Војводина, директни конкурент за европску визу.
УТАКМИЦА НА НИВОУ ЈАКИХ ЕВРОПСКИХ ЛИГА
Ово је утисак са којим се добар део с правом разочаране фудбалске јавности вероватно неће сагласити, а тиче се утакмице ТСЦ – Нови Пазар. Склони смо оштрој критици, а ретко спремни за похвале. Како су нам на длану доступне све озбиљне и мање озбиљне лиге света нормално је да просечан фудбалски загриженик држећи у руци даљински управљач у жељи да што више види шета с канала на канал не би ли налетео на утакмицу која ће му задржати потпуну или пажњу на дуже време. Е, ко је одабрао меч у Бачкој Тополи „даљинац” је мирне душе могао и негде да затури.
У исто време кад и меч на „ТСЦ Арени” вртели су се у понуди дуели Фјорентина - Парма, Верона - Ђенова, Штутгарт – Вердер и Алавес – Реал, и ако избацимо из понуде за све остале недостижну Премијер лигу, све што је садржао наш дуел било је на нивоу побројаних, без претеривања донео је и нешто приде у односу на неке.
Стадион ТСЦ-а једино није био испуњен, али је декор био европски, терен идеалан, на обе стране шансе као производ игре, две погођене стативе, једна пречка и један гол. Све то понудило је прво полувреме, друго је донело резултатски преокрет, неизвесност и два гола. Добар и прави пример у тренутку док се двоумимо око будућег уређења елитног ранга.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
