Gaćinović: Dobro što nisam zamenio Merija i Antvija

Kad se jednom desi nešto što se nikad pre nije desilo, onda i može da prođe, i kod ovih i kod onih, uz neizostavno odmahivanje rukom, nama svojstveno - pa, šta. desilo se, i ko zna kad će sledeći put! Kad se to što se tada zbilo sa drugim akterima ne dogodi, a ponovi se tek po povratku glavnog junaka na mesto uspeha, e, onda i ovi i oni stave prst na čelo i zaćute.

Elem, Vladimir Gaćinović je do nedelje bio jedini trener koji je sa Pazarom pazario tri boda u Bačkoj Topoli. Od pre dva dana on je jedini trener koji je dva puta sa različitim timovima Novog Pazara i u razmaku od skoro tri godine „tuširao” TSC na njegovoj Areni. Ove sezone su samo Mladost, Crvena zvezda i Novi Pazar preokretom došli do bodova na gostovanju u Bačkoj. Međutim, jedino su Pazarci sa Gaćinovićem na klupi dva puta preokrenuli rezultat sa ove sezone našim izuzetnim predstavnikom u evropskim kupovima, pre mesec i po dana na Gradskom stadionu i u nedelju.

- Samo sam na početku rada u Spartaku gubio od TSC-a, i to onda kad su oni bili mnogo bolji – priseća se Gaćinović. - U poslednje vreme sam pobeđivao bilo da sam vodio Spartak, Napredak ili Novi Pazar. Što znači, dobre navike ne treba menjati.

Nije tajna da su Gaćinovića u Spartaku poistovećivali sa čarobnjakom Merlinom. Samo se nasmejao na spominjanje legendarnog maga, i nastavio.

- Mozak mora da vam radi 300 na sat. Sve treba da se upotrebi, i iskustvo i znanje. Kao klinac sam se naosvajao nagrada igrajući šah, ali već dugo ga uopšte ne igram. Izgleda da sam to znanje prebacio na fudbal. U obe igre važan segment je strategija. Razmišljate šta bi moglo da preokrene tok igre. Nekad povučete pravi potez, nekad ne. Naravno, nezaobilazni faktori su osećaj i sreća. Hteo sam da izvadim iz igre Merija i Antvija, jer su bili zreli za izmene, onda me osećaj sprečio. Naravno, konsultujem se i sa stručnim štabom. Ne radim ništa sam, osim što donosim odluke.   

U ovoj fazi prvenstva strpati u korpu tri boda van svoje avlije moglo bi da znači, a ne mora, da korpa za 40 dana može da se napuni toliko da vas zove Evropa. Realnost je da u grupi od sedam klubova, izuzmemo li Crvenu zvezdu, svako svakog i na bilo kojem terenu ako ima svoj dan može da dobije. U konkurenciji kakva je besmisleno je i govoriti o iznenađenjima. Samo jedna pobeda bila je dovoljna da se zaboravi da je Novi Pazar u najvažniji deo sezone krenuo sa osme, najnepovoljnije pozicije, i sa najmanjim brojem bodova. Euforiju podiže realna mogućnost da Crvena zvezda osvoji i trofej u kupu, što znači da bi i četvrto mesto vodilo u kvalifikacije za Ligu konferencije od koje su Ljajić i družina trenutno udaljeni samo dva boda. Zato je put koji vodi u Evropu valjda i jedina tema na koju sa Vladimirom Gaćinovićem ne možete razgovarati. Jedanput ga je potpisnik ovih redova pitao, na jednu drugu temu, možete li da obećate...?

- Ništa ne obećavam. Kad obećam to i uradim. Ne volim da obećavam, a da ne uradim – rekao je tada trener Novog Pazara stavivši do znanja da zna gde je cilj i da će do njega na svoj način grabiti da dođe, pa šta bude.

Gol vredan tri boda delo je Džona Merija. Sve do 63. minuta nije bio mnogo vidljiv, pa se stekao utisak da šansu koju je dobio umesto mlađanog Opare baš i nije iskoristio. Kako se učinak napadača u biti meri brojem golova ili važnih golova ispada da je Meri odigrao po meri, pa i iznad mere. Kamerunac se u Novom Pazaru profilisao u tip igrača koji bezgrešno kažnjava grube greške protivničkih igrača. Prvi gol u plavom dresu postigao je pre nepunih mesec dana tako što je prihvatio poklon loptu igrača Železničara, donekle sličan scenario viđen je i u Bačkoj Topoli. Golman Ilić je umesto da doda loptu svom igraču častio Antvija, a ovaj darovao idealnu loptu Džonu Meriju za perfektnu egzekuciju.

Ipak, 52. minut vrlo je moguće da na kraju plej–of ture bude i momenat koji je prelomio sezonu na stranu Novog Pazara. Prvo je Kurdić bio na mestu gde ćemo ga ko zna kad sledeći put videti, i da nije bilo njegove „žrtve” da dohvati ničiju loptu na pravi način ne bi bilo ni efektnog gola Aleksandra Mesarovića. Teško je reći šta je u tom trenutku bila veća čarolija, prijem ili završni udarac „devetke” Pazara. Tako je Novosađanin na drugoj uzastopnoj utakmici dao gol, ukupno peti od početka sezone što ga je dovelo na treće mesto klupske liste strelaca. Kad se na tu statistiku doda i da je drugi asistent tima, a naročito utisak koji ostavlja na terenu, onda u završnom bilansu može da stoji samo jedno – Meske možda igra i sezonu svoje karijere. Jedini minus kraj njegovog imena je žuti karton, možda i nezasluženo dodeljen, koji ga je eliminisao iz tima za tako važnu utakmica kakva je sledeća na Gradskom stadionu kad u goste stiže „njegova” Vojvodina, direktni konkurent za evropsku vizu.