На излазним вратима Кенан, Јаго, Гедраитис, Даум....

Потпуни колапс доживела је Црвена звезда у завршници сезоне, изгубивши полуфиналне серије КЛС-а и АБА лиге.

Сезона, која је током већег дела имала обрисе бајковите и требало да буде уписана златним словима у историју клуба с Малог Калемегдана завршила се прилично неславно.

Изглед црвено-белих на терену у последњих месец и по дана говорио је више од хиљаду речи. Потонули су изабраници Јаниса Сферопулоса, после елиминације у Евролиги, а никако нису били довољно ментално снажни да се подигну на површину и издигну изнад ситуације.

Плеј-оф сан, који су сањали месецима, чак и годинама нестао је у неколико тешких дана за црвено-белу породицу и тада као да је све стало.

Најскупљи тим у историји Црвене звезде доживео је крах и елиминације у домаћим такмичењима од клубова далеко мањег буџета, реномеа и искуства.

Много је одговорних лица за распад система на Малом Калемегдану, а нарочито интригантна била је изјава тренера Сферопулоса после пораза од Спартака.

- Морамо да направимо одређене корекције, решимо проблеме у свлачионици, оформимо бољи тим и бољу групу момака – најавио је суптилно и заобилазним путем потпуну реконструкцију екипе грчки стручњак, после фијаска у КЛС, индиректно и „прозвао” изабранике...

Појединци су надмашили сва очекивања, док су неки жестоко подбацили, а мали број њих добиће другу  шансу наредне сезоне.

Мање – више познато је и који момци би могли да остану без прилике за искупљење.

Јаго дос Сантос

Омалени, увек насмејани Бразилац, купио је симпатије навијача Црвене звезде током претходне сезоне, где је у улози трећег плејмејкера екипе, дао огроман допринос са клупе. Ове сезоне Звездина деведесетдеветка промовисана је у другог организатора игре екипе и изгледа да за такав подухват, ипак, није био спреман. Имао је и блиставих утакмица Дос Сантос, оних где је практично самостално побеђивао ривала, бриљантних момената, али било је то исувише неконстантно од Бразилца, да би завредео додатно поверење и нови уговор у редовима сада већ бившег шампиона.

Јаго је ове сезоне у Евролиги просечно бележио 6,5 поена уз 3,3 асистенције и један и по скок по утакмици.

Закључак: Солидан посао одрадио је Дос Сантос ове сезоне, иако није био на нивоу из претходне, али делује да су очекивања од Бразилца једноставно била превелика.

Ајзеа Кенан

Слична ситуација, као и код Дос Сантос важи и за америчког „снајпера”, Ајзеу Кенана. Дошао је бек Олимпијакоса као велико појачање, играч озбиљног реномеа и поентерских могућности на Мали Калемегдан, а звање једног од најбољих шутера Европе само периодично оправдао.

Била је и Звездина хаубица веома неконстантна. Црвено-бела породица уживала је у плодовима Кенанових чаролија, ипак падови су били болни и учестали, веома фрустрирајући за симаптизере београдског великана. Био је често искусни бек или најбољи или најлошији играч на терену, а проблем је био што су утакмице на којима је доминирао биле доста ређе.

Американац је у елитном такмичењу просечно бележио 10,1 поен уз нешто мало више од скока и асистенције по утакмици.

Закључак: Помало је чудно рећи да је играч, који је постизао двоцифрен број поена у Евролиги, Звездин највећи промашај ове сезоне, али заиста делује да је тако. Дошао је Кенан као огромно појачање, али није испунио очекивања јавности.

Мајк Даум

Стигао је амерички крилни центар из редова турског великана Ефеса, али без превеликих очекивања. Дошао је горостас из Небраске на мала врата, да буде заменска четворка и до повреде тај посао радио је веома добро.

Играо је Даум и боље него што су се многи надали, а потом је уследила једна, потом друга повреда и Американац је пропустио практично читаву сезону.

Сада делује да је време и за њега да се растане од црвено-белог дреса, иако то можда и није сасвим фер јер, објективно гледано, никада није ни добио прилику.

Крилни центар је просечно постизао 5,9 поена, уз 2,7 скокова у Евролиги и на моменте био важан шраф у машини Јаниса Сферопулоса.

Закључак: Делује да се Даум није најбоље снашао, али да за тако нешто није ни добио простора. Американац није разочарао, али вероватно је најбоље да срећу наредне сезоне потражи негде другде.

Рокас Гедраитис

Увелико се прича да је Литванац завршио епизоду на Малом Калемегдану. Ипак, слично као и за Даума, главни утисак јесте да је Гедраитис врло коректно одрадио свој део посла и оно што је било до њега, а да прилике једноставно није било довољно. Била је литванска хаубица један од кључних играча претходне сезоне, али је доласком Николе Калинића и преклапањем улога био у неким тренуцима можда и неправедно занемарен.

Можда би Гедраитис и остао у црвено-белом табору, али проблем представља богати уговор Литванца, који једноставно није вредан играча, који ће већински седети на клупи. Зато ће некадашње крило Басконије врло вероватно да промени средину пред почетак наредне сезоне.

Просечно је постизао 4,7 поеена уз два скока и асистенцију у Евролиги.

Закључак: Делује да је одбрамбени специјалиста улогу одрадио прихватљиво, али да је и он у компарацији са претходном сезоном, једноставно подбацио.

Џон Браун

Још један амерички крилни центар и последња аквизиција Црвене звезде, којом је покушала да склопе слагалицу достојну плеј-офа Евролиге. Џон Браун стигао је после озбиљније повреде рамена, као одбрамбени специјалац, војник, који се баца за сваку лопту, али и барем солидна нападачка опција.

Ипак, Браун није ни приближно оправдао очекивања на Малом Калемегдану, као играч високог реномеа и евролигашког статуса. Чекали су на његову праву верзију црвено-бели готово целу полусезону, а Американац их је коначно наградио одличним играма у, додуше великим и болним поразима од Будућности и Спартака.

Звездин крилни центар просечно је постизао 4,3 поена уз 2,7 скокова у европској елити.

Закључак: Енергија, хтење и пожртвовање Брауна су за сваку похвалу, али он једноставно квалитетом није доказао да је вредан Звездиног дреса, а с обзиром на то да му истиче уговор, клуб вероватно неће да продужо сарадњу са њим.

Бранко Лазић

Легендарни капитен и човек, који је деценију и по бранио црвено-беле боје, Бранко Лазић, ће се готово извесно пензионисати. Већ ове такмичарске године није било то, то. Још један елитни одбрамбени играч Звездине гранитне дефанзивне филозофије, није могао да пронађе ритам у последњим месецима. Био је и Лазић повређен већим делом сезоне, муку мучио с аспекта физичке спреме, а ни шут га није слушао у последњих неколико сезона, као што је то био случај у најбољим данима. Није много допринео, осим у фигури и лику капитена, ментора и узора млађим играчима, а на терену је био способан за 1,1 поена уз 0,8 скокова по утакмици, мало воље и искре црвено-беле енергије.

Закључак: Рекло би се да је тридесетшестогодишњи Лазић на заласку каријере и да иако не окачи патике о клин већ сада, наредне сезоне неће бити део црвено-беле породице, барем не као играч.