Немања Максимовић је непуних годину дана после подвига Орлића на Новом Зеланду постао А репрезентативац Србије. Неуморни везиста играо је на Светском првенству 2022. у Катару, преседео на клупи ЕУРО 2024. у Немачкој, стигао до 56 утакмица за сениорски државни тим. Прва асоцијација за њега и даље је Мондијалито 2015. и гол за победу против Бразила у 118. минуту финалне утакмице.
- Како године пролазе постајемо све више свесни великог успеха. Некако се све брзо издешавало пре деценију, утакмице, славље по повратку, тако да нисмо имали времена да уживамо у подвигу. Схватили смо и тад и касније колико је наш резултат на Новом Зеланду битан за наш фудбал, земљу и све нас који смо у томе учествовали – радо је Немања Максимовић пристао да се за Журнал подсети највећег достигнућа у историји репрезентативних селекција Србије.
Памтите ли прво окупљање ваше генерације и јесте ли веровали да је на крају омладинског стажа могуће да се попнете на светски врх?
- Први пут смо били заједно три године пре Мондијалита. Селектор Вељко Пауновић нам је показао слику пехара и рекао да можемо да га освојимо. Много нас је у том тренутку помислило како би било сјајно да само играмо на светском првенству. Није било реално да очекујемо прво место кад више генерација пре нас није ни учествовало на Мондијалиту.
Шта је пресудило да огромна вера, рад и поверење Вељка Пауновића у све вас и цео пројекат резултира освајањем светског злата?
- Менталитет. Селектор је успео да нам усади огромну веру у своје могућности, борбеност и задовољство што смо заједно у државном тиму. Од првог дана сви смо уживали у репрезентацији, једва чекали свако следеће окупљање. Сазревали смо како је време одмицало, стицали све више самопоуздања и на крају тријумфовали.
ПАУНОВИЋ ФУДБАЛСКИ ОТАЦ
Верујете ли се да ћете у клубу или репрезентацији поново сарађивати са Вељком Пауновићем?
- Вељко је мој фудбалски отац и изузетно сам му захвалан на свему што сам постигао. Надам се да ћемо поново сарађивати. Желим му много среће у суботу у баражу са Овиједом у баражу. Дуго је радио ван Европе, није лако вратити се и због тога би пласман у Примеру био велики успех.
Отишли сте десет дана раније на Нови Зеланд...
- Било је потребно тако нешто због прилагођавања на потпуно различиту временску зону и годишње доба. Кад је Србија спавала ми смо тренирали и играли утакмице. Добро је што се Мондијалито играо толико далеко од наше земље. Годину дана раније на Европском првенству у Мађарској одвођени су нам и враћани играчи. Тешко да је неко могао да се врати са Новог Зеланда пре краја такмичења.
Били сте играч одлуке у готово свим најважнијим утакмицама, постигли голове против Турске у квалификацијама за СП, у последњој серији једанаестераца против САД у четвртфиналу и финалу са Бразилом...
- Имао сам срећу да тресем мреже кад је било најважније. Велику захвалност дугујем селектору Вељку Пауновићу. Често кажем да је више он веровао у мене него ја у себе. Дешавало се да су центаршутеви из корнера упућивани ка мени. На крају је била привилегија да најчешће ја одлучујем.
Колико је трофеј са Новог Зеланда утицао на ваше каријере?
- Светски трон у конкуренцији играча до 20 година отворио нам је широм врата сениорског фудбала. Велики број клубова ангажовао нас је после Мондијалита. После пар година долазио је до изражаја квалитет, није било довољно оно што смо урадили до 2015.
Можете ли ви из златне генерације да будете задовољни статусом у А репрезентацији, седморица вас је играло на СП 2022. и ЕП 2024?
- Није се толико често дешавало да седам до осам играча из једне генерације постану А репрезентативци, тако да нема разлога да се жалимо. Много нас је и пре овог јубилеја играло на озбиљном нивоу, у јаким лигама. Остаје жал што са сениорским државним тимом нисмо изборилим пласман у нокаут фазу великих такмичења. Надам се да имамо времена да надокнадимо пропуштено – закључио је Немања Максимовић.
ЗА СЕНИОРЕ ИГРА ДЕСЕТ ГЕНЕРАЦИЈА
У чему је главна разлика између омладинског и сениорског фудбала? Како то да је Србија могла да буде првак света за играче до 20 година, а у сениорској конкуренцији не може да прође групу на Мондијалу?
- Првенство на Новом Зеланду играле су две до три генерације, на сениорским планетарним шампионатима у репрезентацијама су играчи десет различитих годишта. Веће земље имају и много већу базу фудбалера. Ми смо из генерација играча рођених од 1995. до 1999. добили велики број сениорских репрезентативаца. Тешко је касније направити баланс између млађих и старијих. Жао ми је што смо ми били последња омладинска селекција са великим успесима, што у том узрасту не играмо на европским првенствима. Кадетима свака част, али они још спадају у дечији фудбал.
НЕЗАБОРАВНИ ДОЧЕК У БЕОГРАДУ
Дочек у Београду после повратка са Новог Зеланда памтите можда и више него гол Бразилу за трофеј?
- Никад нећемо моћи да заборавимо оно што нам је наш народ приредио. Свако дете сања да га у својој земљи славе на тај начин. Показало се тада колико Србији значи успех у фудбалу. Нажалост, ни пре ни касније није било великих успеха фудбалера, па смо остали једини који су се попели на балкон Скупштине Града Београда.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
