Интересантно на Гибралтару, али зато у тунелу Маракане...

Стефан Чупић, трофејни голман богатог интернационалног искуства, минуле сезоне славио је титулу са гирбалтарским Линколном, потенцијалним противником Црвене звезде у другом колу квалификација за Лигу шампиона. Чињеница да се, упркос одличним личним и тимским резултатима није задржао на прекоморској територији Уједињеног Краљевства, јужно од Шпаније, учинила је повод за разговор – утолико снажнијим.

- Ситуација је таква да сам тренутно слободан играч. Био сам у Линколну 90 дана, онолико колико је дозвољено без радне визе у Шпанији, за коју је клуб два пута предавао документа. Нажалост, оба пута сам одбијен. Иако сам имао договор да останем три године, морао сам да се вратим... Једноставно, гибралтарска виза коју сам поседовао ми није била довољна, јер се у ту земљу стиже преко Шпаније. Британски авион слети у Малагу, па се за Гибралтар иде аутобусом, сат и по времена. Специфично је, али нема много опција. И Звезда ће, вероватно, морати тако – каже Стефан Чупић.

Какво је било искуство у клубу?

- У сваком случају интересантно. Линколн је највећи клуб на Гиралтару, али је у тренутку мог доласка заостајао три бода за Сент Џозефом. Довео ме је Кампања, тренер са којим сам сарађивао у Арарату и  изненадио сам се инфраструктуром тамо, обзиром да је земља веома мала. Све је направљено у енглеском стилу, јако је лепо и игра се на вештачкој трави. Постоје три терена, национални је „Викторија стадион“, који се тренутно реконструише, тако да би Звезда могла да игра на „Европа поинту“, популарној последњој тачки Старог континента, са једним од најпознатијих светионика на свету. Све је изузетно сређено, у оквиру огромног комплекса су и терени за сквош, теретана, кухиња, поред је и гибралтарски универзитет... Заиста занимљиво.

А, лига?

- У такмичењу је десет клубова, од којих се четири издвајају по професионализму и квалитету. Иако је Линколн генерално најјачи и свакако најтрофејнији, Сент Џозеф је ове године уложио до сада највећи новац за тамошње стандарде, имао је 30 играча, Аргентинце, Шпанце, Бразилце... Били су решени да освоје титулу, међутим, ми смо их у плеј-офу савладали са 1:0, па издржали до краја, добили све остале мечеве и на крају са истим бројем бодова били шампиони.

Који су главни квалитети Линколна?

- Тамо је доста играча који су у клубу дужи период, по три и више година. Има ту сјајних појединаца, а посебно су квалитетни бекови. Леви је Нано, некадашњи играч Панатинаикоса и Алмерије који сада има 41 годину, али је „преспреман”, тешко је и описати како изгледа. Нема трунке масти, води рачуна о свом телу као Новак Ђоковић, изненадио сам се када сам га видео... Између статива ће бити голман који ми је био резерва, нису довели новог. Штопери су репрезентативци Гибралтара, квалитетни играчи, мало снажнији, високи и јаки у дуелу.

Ако дође до сусрета са Звездом?

- Вероватно се неће играти посебно леп фудбал, по земљи, већ пре енглески стил, дуга лопта и „друга“, скокови и „туча“. Интензитет дуела је такав да га никада пре нисам видео у каријери, иде се „право у месо”, то „пуца”... Ја, када сам изашао на прву утакмицу, против Сент Џозефа, гледам и не верујем. У Србији би судија поделио пет црвених картона! Изузетно су жустри и увек мотивисани 100 одсто. Осим тога, имају репрезентативца и у средини, плејмејкера Ти-Џеј Де Бара. Одличан је играч, добар је са лоптом, јаке ноге, врхунска техника.

Ипак, од првака Србије се очекује да лако пређе прву препреку у квалификацијама?

- Звезда је свакако велики фаворит, требало би да прође без много муке... Биће интересантно на Гибралтару, али би на Маракани „већ у тунелу“ могло све да се реши. Наравно, то је под претпоставком да ће Линколн у првом колу квалификација савладати Викингур, што очекујем. Тим са Фарских Острва сигурно гаји сличан стил, али би „моји” Гибралтарци требало да славе. Нису за потцењивање, имају доста играча са искуством из других  лига Италије и Шпаније, такође сјајног тренера Хуанха Безареса, био је озбиљан у Примери. Нико тамо није залутао, нико не ради дупли посао. Примају пристојне суме, углавном на уговоре од по 12 месеци. И, брине се о играчима, чине све да ван терена уживаш, како би на терену могао да се фокусираш само на фудбал. Пред нама су интересантни дуели – подвукао је Стефан Чупић, својевремено, између осталог, чувар мреже ОФК Београда, Вождовца, већ поменутог Арарата, Олимпијакоса из Никозије, недавно и ТрансИнвеста из Литваније, управо земље у којој се 2013. године, бранећи грб селекције Србије до 19 година, окитио европским златом.