Има 29 година, А репрезентативац Србије је више од седам. Никад међутим, није играо за наш клуб и Милош Вељковић одлучио је да се коначно опроба у тој улози. После скоро деценије у Вердеру одлични штопер прихватио је понуду са Маракане и за месец дана са црвено-белима ће почети поход ка Лиги шампиона.
- Ово је велика промена за мене. Осећам се јако добро, види се да сам дошао у велику звездашку породицу – истиче Вељковић у разговору за Звезда ТВ.
Током скоро осам година колико носи дрес Орлова Вељковић је упознао више играча Црвене звезде.
- Радоњића дуго познајем, Катаија такође, Максимовића од јесенас, са неколико чланова стручног штаба радио сам у репрезентацији.
Владан Милојевић вапио је пролетос, после одлазака Насера Ђиге и Уроша Спајића за искуснијим играчима у одбрани, због тога је контакт са Вељковићем упоставио раније.
- Причао сам са шефом пре него што са дошао. Свиђа ми се његова енергија, директан је и увек каже шта мисли.
Фудбалско путешествије новог дефанзивца црвено-белих почело је у родном Базелу.
- Већ са пет година отишао сам да тренирам у Базел. Остао сам тамо до 15. Уследио је позив Тотенхема. Пола деценије провео сам у Лондону. Био сам много млад, прошао сам пробу, али није ми било свеједно да се раздвојим од породице и другова. У то време није било ни друштвених мрежа. Лакше ми је било кад сам инсталирао „скајп”. Период адаптације је дуго трајао. Тотенхем ме је слао на позајмице у Мидлзбро и Чарлтон, где сам стекао много искуства. Чампионшип је много захтевнији на физичком него на техничком плану.
Бундеслига, односно Вердер од средине 2016. био је већ домаћи терен за Вељковића. Базел је немачко говорно подручје и Милош се због знања језика још лакше уклопио у Бремену.
- Вердер ми је дао шансу да се етаблирам у професионални фудбал, одатле сам постао А репрезентативац. Поносан сам на време проведено у Бундеслиги, искористио сам шансу.
Знало се још пролетос да ће српски штопер да оде са стадиона „Везер”, али је опроштај био емотиван.
- Са неколико саиграча сам се баш спријатељио, није нам било лако да се растанемо. Позитивно су реаговали и навијачи, захвалан сам им што су ме лепо испратили. Све сам лакше поднео поред тате и сестре који су били са мном на стадиону у Бремену тог последњег дана.
АДРИЈАНО МЕ ДРЖАО ЗА РУКУ КАО КЛИНЦА
Причао је отац, родом из Белушића код Јагодине, Милошу много о Црвеној звезди и нашем фудбалу.
- Сећам се да сам као клинац истрчавао на терен са првотимцима Базела. Гостовао је Интер у Лиги шампиона и тата је тражио да ме за руку ухвате Синиша Михајловић или Дејан Станковић. Нисам, ипак, могао да бирам. Био сам тужан што ме је на терен повео Адријано. Кад сам касније сазнао ко је у питању онда сам се лепо осећао – вратио је филм у детињство Милош Вељковић.
Вељковићев долазак у Звезду почео је да се наслућује пролетос кад је виђен на утакмици кошаркаша црвено-белих, са шалом око врата.
- Баш ми се свидела атмосфера у Арени. Имао сам неколико година контакт са руководством Звезде. Митра Мркелу познајем из репрезентације. Марко Марин је мање-више био први који ми је кад сам отишао у Вердер слао поруке и рекао да могу да му се обратим шта год да мије потребно. Постали смо јако добри приватно. Кад сам добио конкрентну понуду Звезде било ми је лакше јер сам већ имао поверење у двојицу директора. Породица ће бити у Београду са мном и верујем да нам предстоји период радости. Отац ми је поготово велики звездаш, мајка је упућена у фудбал откад ја играм, сви у породици дуго прате најпопуларнији спорт и доћи ће на моју прву утакмицу на Маракани.
Борба за Лигу шампиона највећи је разлог Вељковићевог доласка у наш најтрофејнији клуб. Милош је у Бундеслиги играо далеко јаче утакмице од оних које му предстоје у нашем првенству, али је драж међународних мечева осетио само носећи дрес репрезентације Србије.
- Звезда ми је прошле сезоне у Лиги шампиона деловала врло добро, организовано, играла је лепо, поготово против Штутгарта. Знао сам Швабе из Бундеслиге, очекивао сам да изгубе у Београду, али не толико убедљиво. Мало је недостајало да мој нови клуб ремизира или победи на неколико утакмица. Изузетак је меч са Барселоном, која је у том периоду била најбоља екипа у Европи. Гледао сам сваку утакмицу црвено-белих на међународној сцени. Ако прођемо квалификације, а верујем да хоћемо, бар на домаћем терену можемо да будемо тежак противник свим тимовима.
Више него зреле фудбаске године неће спречити Вељковића да у новој сезони игре подигне на виши ниво. Најважније и за њега и за Звезду биће да избегне повреде, много пута изостао је из тима Вердера због разних недаћа.
- Могу још да напредујем. Никад нисам играо у европским клупским такмичењима и на таквим утакмицама може доста да се научи, као што ми је много помогло учешће са репрезентацијом на два светска и једном европском првенству.
Ако је судити по борбености и професионализму Милош би брзо требало да освоји срца Делија.
- Показаћу све на терену, обећам да ћу дати све од себе на сваком тренингу и утакмици како бих био још бољи него у Немачкој. Сваки меч морамо да схватимо као да је у питању Лига шампиона – истакао је Вељковић.
ДРУГИ КРУГ ЦИЉ ЗА СП 2026.
Нови штопер Црвене звезде је код Младена Крстајића 2017. дебитовао за А репрезентацију, статус члана Орлова задржао је све до марта и повреде.
- Много ми значе искуства са Мондијала 2018. и 2022, као и ЕП 2024. Видео сам на првом великом такмичењу у Русији колико ми фали да постанем бољи играч. Поносан сам дугим играњем за државни тим. Једино жалим што се ниједном нисмо пласирали у други круг, то је циљ за 2026.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.