Чудо у Истанбулу 2005, „Ла рамонтада” Барселоне у осмини финала Лиге шампиона 2017, епски успех Лестера 2016. у Премијер лиги, повратак Кливленда (1:3) у серији за титулу НБА лиге са Голден стејтом... Бројни су примери ходања спортиста или клубова по танкој линији историја/фијаско, на реду је и Партизан! Наравно, на знатно скромнијој сцени.
Кратко, јасно, гласно – нико никада у финалу АБА лиге није надокнадио заостатак 0:2, црно-бели имају прилику да остваре антологијски успех – посматрано из угла регионалног првенства. После иницијалних пораза у Дубаију (93:99, 81:86), топло-хладно игре и прегршт непотребне нервозе, осликане кроз бројне техничке грешке, утакмица 10. јуна у Београдској арени (19) сврстава се у рубрику „бити или не бити” – приде и евентуалне две преостале. Српски великан се у актуелној неизгледној ситуацији нашао 2024. и 2022, оба пута против Црвене звезде и приказао различита лица – нажалост по црно-бели плебс, неуспешна. Састав са Малог Калемегдана је пре две године са 3:0 почистио вечитог ривала, у иницијалној сезони Жељка Обрадовића пружен је већи отпор (2:3).
Посматрајући садашњи моменат, утисак је да читав клуб – стручњаци, играчи, управа и остали запослени, морају да пронађу начин за преокрет, уз подршку публике, из простог разлога. Витрине у Хумској обогаћене су са преко 50 трофеја, печатима асова игре под обручима, марљивим деценијским радом и такмичарска година без трофеја, услед реномеа, увек ће да се сматра неуспешном, катастрофичном, ужасном, слабом, катаклизмичном, трагичном... Градацијски појам зависи од угла посматрача, док слога влада око полемике да је више црно него бело. Наравно, стоји и теза да је противник, можда, једноставно јачи, али пређашњи тренуци приморавају Партизан да, уколико постоји, превазиђе баријеру.
Навијачи, душа екосистема, посматрали су како Жељко Обрадовић одлази, тим тоне у Евролиги и помирили се са чињеницом да у елитном такмичењу Старог континента Ђоан Пењароја ништа не може да уради. Слично се догодило и на домаћим надметањима – КЛС и Куп „Радивоја Кораћа”. Шпанац је, не сопственом грешком, био условљен да игра са младим играчима и само четворицом странаца, проблематику је схватала јавност и није много замерала стратегу. Међутим, море „оправдања” притиснуло је Јадранско и читава сезона стала је у финалну серију са Дубаијем. Душко Вујошевић, Предраг Даниловић, Драган Тодорић, Жељко Обрадовић, Зоран Савић, Остоја Мијаиловић и бројни други битни чланови Парног ваљка енормни труд су уложили покушавајући гиганту да осигурају евролигашку лиценцу и стабилизују га, стога би права штета била да сезона буде бачена у воду, најблаже речено.
Препрека ка спасењу, изабраници Александра Секулића, несумњиво поседује дужи ростер, већу нападачку потентност, младалачку полетност... Ипак, Партизан је небројено пута показао да може да буде лављег срца.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
