Има нека тајна веза

Вимблдон није само турнир. То је тениски храм. Место где традиција има неписана правила, где бела боја није мода већ обавеза, где се поен слави погледом, а не гестом и где тишина понекад носи већу тежину од аплауза. У том храму, у последњих петнаест година, једна фигура стоји као стуб – Новак Ђоковић.

Између Србина и Вимблдона изграђена је нераскидива веза. Али, тај однос није само у бројевима, иако су импресивни: седам титула, четири пехара заредом, готово сто тријумфа, преко тридесет узастопних победа… Та спона је много дубља и чини се да за српског тенисера Вимблдон има дејство попут лека. За њега је то место повратка, потврде, борбе против сумње, тела, времена и света.

После вишемесечних и мучних проблема са лактом и сложене операције, Новак је у првој половини 2018. пролазио кроз веома тежак период што се одразило и на пад форме. Изван топ 20, губио је од играча које је раније редовно побеђивао, а многи су почели да сумњају у његов повратак на врх. Ипак, Вимблдон се показао као кључна прекретница. У епском полуфиналу савладао је Рафаела Надала у пет сетова, затим је у финалу славио против Кевина Андерсона. Та титула била је Ђоковићев први грен слем трофеј после две године паузе, вратио му је самопоуздање и отворио нови период доминације.

Година 2021. била је можда једна од најзначајнијих у Новаковој каријери. Освојио је прва три грен слема (Отворено првенство Аустралије, Ролан Гарос и Вимблдон). Нашао се на корак од календарског слема, што нико није успео још од Штефи Граф 1988. Вимблдон је имао посебно место – не само као важан спортски успех, већ и као симболичка потврда доминације. У финалу је победио Матеа Беретинија и тиме се изједначио са Роџером Федерером и Рафаелом Надалом по броју највeћих турнира – 20, па се додатно појачала дебата о томе ко је најбољи свих времена.

Због политичких одлука и забране учешћа руских и белоруских играча, АТП је одлучио да 2022. не додељује поене на Вимблдону. Ипак, то није умањило значај за Новака. Освојио је седми трофеј, савладавши Ника Киријоса у финалу. Како због правила о вакцинацији није могао да игра Отворено првенство Америке, па је овај трофеј има још већи значај – симбол континуиране борбе, отпорности и показатељ да му мотивација није у поенима или рангирању, већ у личној победи и доказивању.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ