Јуниори се кују док Новак игра

Некада 256. играч на АТП листи, један од одличних српских младих тенисера, тренирао је с Новаком Ђоковићем на најпрестижнијем турниру, а на његовим теренима најбољи тенисер свих времена припремао се лане за почетак сезоне на шљаци. Реч је о Микију Јанковићу директору тениске „Академије Јанковић“ у Кошутњаку.

О актуелном распореду снага у белом спорту, недавно завршеном Вимблдону, изазовима у тренерском послу у оквиру Академије и квалитету тениса у Србији за Спортски журнал причао је Јанковић који има велико тренерско искуство с највећих турнира.   

Као тренер у дубл конкуренцији с Матом Павићем освојили сте трофеј 2021. Да ли можемо да кажемо да је Вимблдон посебан грен слем турнир за вас?

– Да, освојити титулу на турниру у Лондону је највећи успех за сваког тренера. Осећај победника може само да се доживи и то није фраза, јер је заправо емоција која те испуни.

Опишите нам обавезе тренера у дублу на грен слем турнирима.

– Током такмичења фокус је углавном на тактици и пружању подршке играчима у датом тренутку. То укључује анализу противника, прилагођавање игре и давање конкретних савета који могу помоћи у одређеним ситуацијама. Некада су то ситне техничке или менталне корекције које могу направити разлику.

Исте године сте тренирали и с Новаком у Лондону. Какво вам је било искуство?

– Делити терен и тренирати с Новаком било је право признање и велика част за мене. Наравно, имао сам одређену дозу треме, размишљао сам како ће све изгледати и да ли ћу моћи да пратим његов ритам. Међутим, на крају је све испало савршено. Тренирали смо два пута. То је искуство које ће ми заувек остати урезано у сећању. Било је то нешто заиста посебно, не само због прилике, већ и због енергије и посвећености коју Новак уноси у сваки тренинг.

На овогодишњем Вимблдону Ђоковић је заустављен у полуфиналу, а многи стручњаци попут Џона Мекинроа, истакли су да је Синер био боља верзија од Ђоковић, шта мислите?

– Сигурно, али сви смо видели да Новак није био на 100 одсто. Морам да кажем да ми је веома криво јер је био у одличној форми и сви смо очекивали неизвестан и квалитетан меч. Нажалост, пад у мечу са Коболијем је утицао на његову физичку припрему и онемогућио га да пружи јачи отпор Синеру. По стилу игре Јаник највише подсећа на Новака – обојица имају веома чврсте ударце, одлично покривају терен и тешко им је наћи слабост.

Био је и српски дерби на Вимблдону – да ли сте били позитивно изненађени нивоом игре Миомира Кецмановића?

– Да, сматрам да је Миомир добро почео меч. Међутим, веома је тешко одржати ниво игре, нарочито против Новака који је одиграо меч без грешке, што је за сваког играча, па и Миомира, изузетно тешко да се носи с тим – истакао је Мики који је по завршетку играчке каријере, због повреде кука, почео да ради као тренер.

Колико вам играчко искуство помаже у тренерском послу?

– У тенису сам од шесте године. Имам око 15 година искуства у свим категоријама од дечијих турнира преко професионалних у Београду до грен слема – то је искуство је које не може да се научи. Комплетан пакет – организација тренинга, избор вежби, пратеће активности на турнирима, физички опоравак, план играња турнира, исхрана, емоције...Све то заједно ми је непроцењиво у данашњем тренерском раду.

Колико су важне академије тениса поготово у Србији?

– Школе су један од најважнијих сегмената напретка у свакој земљи па тако и у Србији. Ниједан играч не може унапређивати игру без рада с тренером. Имамо добре тренере који су од 2000 године, у златно доба ове игре код нас, били одлични играчи, имамо и доста тренера са АТП лиценцама. Као што је играчима потребан стални напредак тако је и тренерима потребно усавршавање. У оквиру моје Академије имам жељу да поред учења играча тениским вештинама,  периодично организујем обуке и за тренере. Почетком године одржана је тродневна обука. Гост је био мој некадашњи тренер и добар пријатељ Бењамин Ебрахимзед који је тренирао многе велике играче из најбољих 10 на АТП И ВТА листи.

Који су циљеви који желите да остварите радом у Академији и колико сте задовољни до сада?

– У фокусу су нам јуниори. Њима треба искуство и тренирање у оквиру услова Академије. Више играча с којима могу да спарингују и уче уз присуство тренера. Највише бих волео да Академија направи играче који ће од малих ногу бити део наше школе и догурати до највећих турнира. С друге стране, већ сам рекао да поред играча желим и обуке за тренере. Планирам да крајем године организујем још један семинар. Радећи с Павићем на грен слем турнирима стекао сам познанике и пријатеље из ове сфере.

Колико сте задовољни турнирима широм Србије? Стиче се утисак да у Куршумлијској Бањи има највише такмичења?

– То је пун погодак и велики бенефит за наше играче. Имају прилику да играју турнире у Србији током целог лета и да сакупе поене за АТП и ВТА листу. Мислим да у организацији раде сјајан посао и да су услови на виском нивоу. С друге стране, мислим да нема довољно домаћих турнира где би играчи могли да скупљају искуство и да би у том смислу могла да се направи боља организација. Мора да се ради и на популаризацији тениса у Србији јер је дефинитивно у паду, да би жребови на турнирима били пуни пре тога мора да има довољно играча који би играли.

Да ли је раније број деце по тим турнирима био већи?

– Био је готово неупоредиво већи број деце. Пре двадесетак година, кад се Новак пробијао у светски врх било нас је и по 100 пријављених за један јуниорски турнир у земљи.  Такмичења је било сваког викенда. Данас једва да може да се организује турнир домаће категорије с пријављених 15 учесника.

Шта мислите зашто Италијани имају много успеха у врху у последњих неколико сезона?

– Тенис је скуп спорт и захтева улагања. Код нас иако је ТСС у моје играчко време стипендирао најбоље из јуниорских генерација ипак се финансирање сведе на могућност родитеља или приватне спонзоре. У Италији, па и Француској, Енглеској савези имају озбиљне организације које могу да финансирају развој јуниора. И не треба занемарити далеко већи број међународних јуниорских и професионалних турнира који су такође један од услова за развој тенисера – закључио је Јанковић.