Juniori se kuju dok Novak igra

Nekada 256. igrač na ATP listi, jedan od odličnih srpskih mladih tenisera, trenirao je s Novakom Đokovićem na najprestižnijem turniru, a na njegovim terenima najbolji teniser svih vremena pripremao se lane za početak sezone na šljaci. Reč je o Mikiju Jankoviću direktoru teniske „Akademije Janković“ u Košutnjaku.

O aktuelnom rasporedu snaga u belom sportu, nedavno završenom Vimbldonu, izazovima u trenerskom poslu u okviru Akademije i kvalitetu tenisa u Srbiji za Sportski žurnal pričao je Janković koji ima veliko trenersko iskustvo s najvećih turnira.   

Kao trener u dubl konkurenciji s Matom Pavićem osvojili ste trofej 2021. Da li možemo da kažemo da je Vimbldon poseban gren slem turnir za vas?

– Da, osvojiti titulu na turniru u Londonu je najveći uspeh za svakog trenera. Osećaj pobednika može samo da se doživi i to nije fraza, jer je zapravo emocija koja te ispuni.

Opišite nam obaveze trenera u dublu na gren slem turnirima.

– Tokom takmičenja fokus je uglavnom na taktici i pružanju podrške igračima u datom trenutku. To uključuje analizu protivnika, prilagođavanje igre i davanje konkretnih saveta koji mogu pomoći u određenim situacijama. Nekada su to sitne tehničke ili mentalne korekcije koje mogu napraviti razliku.

Iste godine ste trenirali i s Novakom u Londonu. Kakvo vam je bilo iskustvo?

– Deliti teren i trenirati s Novakom bilo je pravo priznanje i velika čast za mene. Naravno, imao sam određenu dozu treme, razmišljao sam kako će sve izgledati i da li ću moći da pratim njegov ritam. Međutim, na kraju je sve ispalo savršeno. Trenirali smo dva puta. To je iskustvo koje će mi zauvek ostati urezano u sećanju. Bilo je to nešto zaista posebno, ne samo zbog prilike, već i zbog energije i posvećenosti koju Novak unosi u svaki trening.

Na ovogodišnjem Vimbldonu Đoković je zaustavljen u polufinalu, a mnogi stručnjaci poput Džona Mekinroa, istakli su da je Siner bio bolja verzija od Đoković, šta mislite?

– Sigurno, ali svi smo videli da Novak nije bio na 100 odsto. Moram da kažem da mi je veoma krivo jer je bio u odličnoj formi i svi smo očekivali neizvestan i kvalitetan meč. Nažalost, pad u meču sa Kobolijem je uticao na njegovu fizičku pripremu i onemogućio ga da pruži jači otpor Sineru. Po stilu igre Janik najviše podseća na Novaka – obojica imaju veoma čvrste udarce, odlično pokrivaju teren i teško im je naći slabost.

Bio je i srpski derbi na Vimbldonu – da li ste bili pozitivno iznenađeni nivoom igre Miomira Kecmanovića?

– Da, smatram da je Miomir dobro počeo meč. Međutim, veoma je teško održati nivo igre, naročito protiv Novaka koji je odigrao meč bez greške, što je za svakog igrača, pa i Miomira, izuzetno teško da se nosi s tim – istakao je Miki koji je po završetku igračke karijere, zbog povrede kuka, počeo da radi kao trener.

Koliko vam igračko iskustvo pomaže u trenerskom poslu?

– U tenisu sam od šeste godine. Imam oko 15 godina iskustva u svim kategorijama od dečijih turnira preko profesionalnih u Beogradu do gren slema – to je iskustvo je koje ne može da se nauči. Kompletan paket – organizacija treninga, izbor vežbi, prateće aktivnosti na turnirima, fizički oporavak, plan igranja turnira, ishrana, emocije...Sve to zajedno mi je neprocenjivo u današnjem trenerskom radu.

Koliko su važne akademije tenisa pogotovo u Srbiji?

– Škole su jedan od najvažnijih segmenata napretka u svakoj zemlji pa tako i u Srbiji. Nijedan igrač ne može unapređivati igru bez rada s trenerom. Imamo dobre trenere koji su od 2000 godine, u zlatno doba ove igre kod nas, bili odlični igrači, imamo i dosta trenera sa ATP licencama. Kao što je igračima potreban stalni napredak tako je i trenerima potrebno usavršavanje. U okviru moje Akademije imam želju da pored učenja igrača teniskim veštinama,  periodično organizujem obuke i za trenere. Početkom godine održana je trodnevna obuka. Gost je bio moj nekadašnji trener i dobar prijatelj Benjamin Ebrahimzed koji je trenirao mnoge velike igrače iz najboljih 10 na ATP I VTA listi.

Koji su ciljevi koji želite da ostvarite radom u Akademiji i koliko ste zadovoljni do sada?

– U fokusu su nam juniori. Njima treba iskustvo i treniranje u okviru uslova Akademije. Više igrača s kojima mogu da sparinguju i uče uz prisustvo trenera. Najviše bih voleo da Akademija napravi igrače koji će od malih nogu biti deo naše škole i dogurati do najvećih turnira. S druge strane, već sam rekao da pored igrača želim i obuke za trenere. Planiram da krajem godine organizujem još jedan seminar. Radeći s Pavićem na gren slem turnirima stekao sam poznanike i prijatelje iz ove sfere.

Koliko ste zadovoljni turnirima širom Srbije? Stiče se utisak da u Kuršumlijskoj Banji ima najviše takmičenja?

– To je pun pogodak i veliki benefit za naše igrače. Imaju priliku da igraju turnire u Srbiji tokom celog leta i da sakupe poene za ATP i VTA listu. Mislim da u organizaciji rade sjajan posao i da su uslovi na viskom nivou. S druge strane, mislim da nema dovoljno domaćih turnira gde bi igrači mogli da skupljaju iskustvo i da bi u tom smislu mogla da se napravi bolja organizacija. Mora da se radi i na popularizaciji tenisa u Srbiji jer je definitivno u padu, da bi žrebovi na turnirima bili puni pre toga mora da ima dovoljno igrača koji bi igrali.

Da li je ranije broj dece po tim turnirima bio veći?

– Bio je gotovo neuporedivo veći broj dece. Pre dvadesetak godina, kad se Novak probijao u svetski vrh bilo nas je i po 100 prijavljenih za jedan juniorski turnir u zemlji.  Takmičenja je bilo svakog vikenda. Danas jedva da može da se organizuje turnir domaće kategorije s prijavljenih 15 učesnika.

Šta mislite zašto Italijani imaju mnogo uspeha u vrhu u poslednjih nekoliko sezona?

– Tenis je skup sport i zahteva ulaganja. Kod nas iako je TSS u moje igračko vreme stipendirao najbolje iz juniorskih generacija ipak se finansiranje svede na mogućnost roditelja ili privatne sponzore. U Italiji, pa i Francuskoj, Engleskoj savezi imaju ozbiljne organizacije koje mogu da finansiraju razvoj juniora. I ne treba zanemariti daleko veći broj međunarodnih juniorskih i profesionalnih turnira koji su takođe jedan od uslova za razvoj tenisera – zaključio je Janković.