Србија још није показала максимум

Србија и Мађарска су увек биле велесиле светског и европског ватерпола. Нови велики дерби на програму је данас у полуфиналу Светског првенства у Сингапуру данас (14.35). Очекује се велика борба, где ће сваки детаљ бити важан.

Велики број српских играча живео је и играо у Мађарској. У једном тренутку чак 20. Име Бранислав Митровић се посебно памти. Тачно 13 година је носио капицу разних мађарских клубова и то са великим успехом.

Ипак, највећу тежину има време проведено у репрезентацији, са којом је освојио све што се може освојити. Четири Европска првенства, једно Светско првенство, а посебно се истичу два злата са Олимпијских игара. У преко 200 мечева за Србију стало је много тога. Играчку каријеру је завршио прошле сезоне, а потом се посветио раду са млађим категоријама у Будимпешти, где ће се трудити да направи нове шампионе, који ће чувати ватерполо мрежу у даљој будућности...

У међувремену, као и сви заљубљеници у ватерполо, помно прати дешавања на планетарном шампионату у Сингапуру.

Не бавите ватерполом од прошле године. Ново поглавље сте отворили као тренер млађих категорија у Вашашу?

- Крајем јула, почетком августа прошле године сам почео тренерску каријеру. Тренирао сам децу узраста до 13 година у Вашашу. То је за мене било ново искуство, иако сам из ватерпола. Ипак, брзо сам се уходао и убрзо ме је први тим на челу са Слободаном Никићем контактирао за сарадњу. Онда сам преподне радио са првим тимом као помоћни тренер, а увече сам радио са млађим категоријама. Покушао сам да пренесем на играче филозофију коју сам стекао из српске школе ватерпола, као и мађарског – јавља се се из суначне Будимпеште прослављени српски голман Бранислав Митровић

Које су основне разлике између српске и мађарске школе ватерпола?

- Дефинитивно се то огледа кроз игру. А, то је да се у Мађарској много више фаворизује напад у односу на Србију, где је одбрана примарна. С друге стране, оно што сам виђао код неких клубова, не свуда наравно, али јесте да се фаворизује појединац. Док је код нас, бар у тим системима, у којима сам ја одрастао, колектив испред појединца.

Увек је велики набој кад је у питању окршај Мађарске и Србије?

- Тај набој је највише креирала генерација Вујасиновић, Шапића, Савића, Икодиновића... У том периоду су Срби и Мађари били ,,љути“ ривали, највећи конкуренти за прво место. Тај ривалитет је тад направљен. У нашем периоду нисмо имали имали посебан ривалитет. Поготово што је тада пуно нас играло у Мађарској и имали смо изузетно коректан спортски однос. Све утакмице су у тој ноти пролазиле.

Јавност у Србији има велика очекивања и деси се да буде разочарана. Чини се да Мађари имају слична дешавања, али да је то често блаже?

- Сматрам да то нема везе са ватерполом, већ генерално са нашим народом, али и са целим поднебљем. Можемо видети такве примере у Хрватској и Црној Гори где је иста ситуација. У нашим крајевима се рачуна само прво место, ништа осим тога се   не признаје. Одрасли смо са тим, видим да је то и данас присутно. Признаје се само онај ко је на врху. Ако сутрадан већ нисте, одмах сте оспоравани. Такође, свако даје себи за право да коментарише и то се види у различитим сферама живота. То је притисак са којим смо научени да се изборимо. У другим земљама, конкретно Мађарској, нисам имао прилике да видим тако нешто. Овде се момци труде, боре, тренирају, ако успеју честита им се, ако не, опет им се честита

Како вам делују Фогелове замене?

- Конкретно, Чома који сада брани јако дуго смо сарађивали. Више од три године смо радили заједно. С друге стране, други голман Нижи, са њим сам радио две сезоне заједно у Вашашу. Следеће године ћу му ја бити тренер голмана. Имам изузетно доба коректан и однос са обојицом. Може се рећи да им фали Фогел.  Један од најбољих светских голмана последњих година.  Чома који брани има специфичан стил брањења, али има енергију и лудачку вољу и срце. Са свим тим он надокнађује  техничке недостатке. Иако је против Хрвата почео са 0/4, после тога је скупио сасвим коректних 10 одбрана. Био је чинилац који је дао обрис тако великом резултату против Хрватске.

Да се вратимо на Делфине. Србија поново има препознатљиву игру. Париз је био врло значајан за екипу?

- То је тачно. Прво што се може видети, јесте да то у Паризу није било случајно. Квалитетна игра коју је Србија показала на Олимпијским играма се наставља. Тачно се зна ко, шта, како, ради. То је оно што је јако битно. Екипа има и главу и реп. Уведено је пар нових играча који су се врхунски уклопили. Делује да Делфини имају јако велико самопоуздање. Сматрам да нису показали свој максимум, видећемо.

Како гледате на голмана Филиповића?

- Оно што може да се види, јесте да Филиповић заједно са одбраном делује сигурно. То је оно што је најбитније. И то треба апсолутно задржати. Не само у Сингапуру, већ и у наредном периоду.

Мандић ће бити ,,инсајдер“ у свлачионици Делфина?

-  Толико се сви познају у ватерполу, да не може много тога да се сакрије. Надам се да неће они наћи решење за Мандића. Биће и тога... Ради се о полуфиналу, улог је велики. Видели смо колико је Мађарска силно мотивисана. Екипа која више буде желела, која се мање уморила у претходном делу такмичења верујем да ће она однети победу.