Гаћиновића боли глава од проблема: Сами смо криви за пораз

За сва фудбалска доба накачио се злосрећни синдром неуспешне првенствене утакмице по европској елиминацији. И много већи клубови од Новог Пазара знали су неретко да се спотакну након солидног или доброг издања на међународној сцени. Друго полувреме плавих против ИМТ-а је потврда да су играчи главама још били у Бјалистоку. Међутим, погрешно би било констатовати како је Гаћиновићев састав дао полувреме форе Трактористима, напротив, Новобеограђани су изашли храбро потврдивши да имају квалитет у свим линијама тима. Нови Пазар се није видео у првих 45 минута и да није било шута Давидовића у 41. минуту мирне душе могло би да се каже да је ИМТ играо, а Пазар гледао како Круљов састав црта по терену. То потврђују и речи тренера нашег доскорашњег представника на европској сцени:

- У првих пола сата гости су били много бољи, бржи, конкретнији и агресивнији. Могли су да воде и са већом разликом. Ми смо почели да играмо тек у последњих 15 минута тог дела.

Уназад неколико сезона ни много бољи састави од ИМТ-овог нису тако надиграли Нови Пазар на његовом терену. Ово је констатација која се искључиво односи на први део игре. За све су се питали момци у црвеним дресовима свевши адуте домаћег састава до апсолутне неприметљивости. Наставак је донео другу причу. Све је било на страни Пазараца осим резултата. У првих 15-ак минута мотор промена био је Абделсамед Абдулахи, да би у последњих 20 палицу преузео Боб Марфи Оморегбе.

Момак који је у Нови Пазар стигао из Милана био је покретач свега што је било добро у том периоду. Његовом и заслугом сналажљивог Самсона Иједеа стигло се до изједначења. Више је Оморегбе дао екипи у тих двадесетак него у свих 60 минута дуела са Јагјелоњом. Пролазио је десном страном као најбржи спринтер на планети, показавши да је брзина квалитет који нико не може да му одузме. Поред гола наместио је и пар прилике за саиграче, али и машио. Показао је и особину која му не иде у прилог, код ситуације у 83. минуту играчки је било да уместо шута искоса спусти лопту до осамљеног Адема Љајића.

Ипак, ако су критике за издање у Бјалистоку зарађене овога пута се мора рећи да кад физички дође на потребан ниво требало би да буде топ појачање. И у поразу вредна помена је игра Ивана Давидовића. Дошао је да буде оно што јесте – крило, а даје се за двојицу у везној линији. Можда је коректније да се каже да рудари на терену. Претрчао је километре, одузео велики број лопти, добио бројне дуеле и био најопаснији нападач свог тима. Лако је из другог плана долазио у гол прилике, једанпут је његов шут одбранио голман Браћ, други пут му се испречио блок, а код најбоље шансе пречка.

Голобради Ахмед Хаџимујовић ни крив ни дужан испао је трагична фигура. Позамашан број коректних и добрих потеза у његовој производњи тако је отишао у заборав. Два пенала у само пет дана услед његових стартова не могу да пријају, да обесхрабре тек не смеју. Све што је било добро, много више оно што није било добро сигурно је до детаља снимио и тренер Новог Пазара.

- Пред утакмицу нисам имао добар осећај. Ушли смо у тежак период и очигледно је да је утакмица са Јагјелоњом оставила траг. Видела се потрошеност из тог меча који смо играли са сто одсто, а у нашем првенству потребно је дати и 150. Пробали смо са освежењима у другом полувремену, и било је много боље. ИМТ се спустио у ниску зону чекавши дисциплиновано шансу за контранапад. Десила се та транзиција из наше грешке и пенал. Заслужена победа ривала. Сами смо криви за пораз у који су уткани и објективни и субјективни разлози – господски је закључио Гаћиновић.