Gaćinovića boli glava od problema: Sami smo krivi za poraz

Za sva fudbalska doba nakačio se zlosrećni sindrom neuspešne prvenstvene utakmice po evropskoj eliminaciji. I mnogo veći klubovi od Novog Pazara znali su neretko da se spotaknu nakon solidnog ili dobrog izdanja na međunarodnoj sceni. Drugo poluvreme plavih protiv IMT-a je potvrda da su igrači glavama još bili u Bjalistoku. Međutim, pogrešno bi bilo konstatovati kako je Gaćinovićev sastav dao poluvreme fore Traktoristima, naprotiv, Novobeograđani su izašli hrabro potvrdivši da imaju kvalitet u svim linijama tima. Novi Pazar se nije video u prvih 45 minuta i da nije bilo šuta Davidovića u 41. minutu mirne duše moglo bi da se kaže da je IMT igrao, a Pazar gledao kako Kruljov sastav crta po terenu. To potvrđuju i reči trenera našeg doskorašnjeg predstavnika na evropskoj sceni:

- U prvih pola sata gosti su bili mnogo bolji, brži, konkretniji i agresivniji. Mogli su da vode i sa većom razlikom. Mi smo počeli da igramo tek u poslednjih 15 minuta tog dela.

Unazad nekoliko sezona ni mnogo bolji sastavi od IMT-ovog nisu tako nadigrali Novi Pazar na njegovom terenu. Ovo je konstatacija koja se isključivo odnosi na prvi deo igre. Za sve su se pitali momci u crvenim dresovima svevši adute domaćeg sastava do apsolutne neprimetljivosti. Nastavak je doneo drugu priču. Sve je bilo na strani Pazaraca osim rezultata. U prvih 15-ak minuta motor promena bio je Abdelsamed Abdulahi, da bi u poslednjih 20 palicu preuzeo Bob Marfi Omoregbe.

Momak koji je u Novi Pazar stigao iz Milana bio je pokretač svega što je bilo dobro u tom periodu. Njegovom i zaslugom snalažljivog Samsona Ijedea stiglo se do izjednačenja. Više je Omoregbe dao ekipi u tih dvadesetak nego u svih 60 minuta duela sa Jagjelonjom. Prolazio je desnom stranom kao najbrži sprinter na planeti, pokazavši da je brzina kvalitet koji niko ne može da mu oduzme. Pored gola namestio je i par prilike za saigrače, ali i mašio. Pokazao je i osobinu koja mu ne ide u prilog, kod situacije u 83. minutu igrački je bilo da umesto šuta iskosa spusti loptu do osamljenog Adema Ljajića.

Ipak, ako su kritike za izdanje u Bjalistoku zarađene ovoga puta se mora reći da kad fizički dođe na potreban nivo trebalo bi da bude top pojačanje. I u porazu vredna pomena je igra Ivana Davidovića. Došao je da bude ono što jeste – krilo, a daje se za dvojicu u veznoj liniji. Možda je korektnije da se kaže da rudari na terenu. Pretrčao je kilometre, oduzeo veliki broj lopti, dobio brojne duele i bio najopasniji napadač svog tima. Lako je iz drugog plana dolazio u gol prilike, jedanput je njegov šut odbranio golman Brać, drugi put mu se isprečio blok, a kod najbolje šanse prečka.

Golobradi Ahmed Hadžimujović ni kriv ni dužan ispao je tragična figura. Pozamašan broj korektnih i dobrih poteza u njegovoj proizvodnji tako je otišao u zaborav. Dva penala u samo pet dana usled njegovih startova ne mogu da prijaju, da obeshrabre tek ne smeju. Sve što je bilo dobro, mnogo više ono što nije bilo dobro sigurno je do detalja snimio i trener Novog Pazara.

- Pred utakmicu nisam imao dobar osećaj. Ušli smo u težak period i očigledno je da je utakmica sa Jagjelonjom ostavila trag. Videla se potrošenost iz tog meča koji smo igrali sa sto odsto, a u našem prvenstvu potrebno je dati i 150. Probali smo sa osveženjima u drugom poluvremenu, i bilo je mnogo bolje. IMT se spustio u nisku zonu čekavši disciplinovano šansu za kontranapad. Desila se ta tranzicija iz naše greške i penal. Zaslužena pobeda rivala. Sami smo krivi za poraz u koji su utkani i objektivni i subjektivni razlozi – gospodski je zaključio Gaćinović.