Лука: Ако Бог да освајаћу медаље и као сениор

Рањени Орлић Лука Бошковић наставио је да лови медаље. После сребрне на Првенству света за јуниоре у Лими (Перу) прошле године, на Шампионату Европе у Тампереу (Финска) долетео је до бронзаног одличја резултатом 7,69 метара.

Повео је у првој серији Чех Пјотр Меиндшмид са 7,89 м, чиме је до краја задржао прву позицију. Борба за победничко постоље даље се одвијала у неизвесном окршају Луке Бошковића са Даниелеом Леонардом Инзолијем. У истој другој рунди кад је Чех обезбедио победу, Србин је са 7,69 м стао на друго место. У следећој је Италијан узвратио идентичном даљином. Почела је борба за други бољи резултат. Лука је у петој скочио до 7,56, преузео сребро, али је Дениеле опет у наредној са 7,62 био успешнији и дошао коначно до сјајнијег одличја.

Лука нема за чим да жали, већ само да се радује. После сезоне у којој су га, како је рекао за Журнал непосредно после финала, лекар и физотерапеут „скрпили“, све подсећа на кризу коју је такмичењем у Москви 2013. и бронзаном медаљом освојила Ивана Шпановић. Једва да је, из много разлога отишла тамо, а онда су јој крила ојачала и летела је до неслућених висина или можда боље рећи даљина. О томе говори и Лука за Спортски журнал, дан после великог успеха.

– После изузетно мукотрпне сезоне, не могу да кажем да нисам задовољан освојеном медаљом. Најбоље знају њену вредност људи из тима око мене, који су током целе године бринули о мени. Помагали су ми и заједно са мном пролазили  кроз све тешке тренутке – каже Лука Бошковић.

Шта је било у питању?

– Руптура квадрицепса.

Који су људи били ангажовани?

– Медицински пре свих доктор Јован Ђуровић и физиотерапеут Слободан Марковић. Наравно да је ту мој тренер Драгутин Топић, који је импровизовао тренинг у складу с околностим, заједно са својом супругом и тренером Биљом, као и пријатељи који су увек били ту уз мене.

Како сте се осећали на самом такмичењу?

– С обзиром на то како сам завршио зимску сезону, лагао бих ако бих рекао да нисам мало сумњао у себе. Трудио сам се ипак да игноришем те мисли и наставио да вредно тренирам. Како се ближило такмичење, почео сам полако да се враћам близу старе форме.

Лични рекорд вам је 7,94 метра. Ове сезоне имате најбоље 7,76 метара. Какви су услови били за ово такмичење?

– Услови на такмичењу и организација, били су једни од најбољих, бар судећи по мом досадашњем искуству. Време је било мало променљиво, али то није представљало проблем.

Како видите двобој са Даниелеом?

– Што се тиче Италијана, истина је да ми је у последњем скоку однео сребро. И он је имао својих проблема с петом, али је издржао тај скок. Просто, то је спорт, данас је он био бољи, поштујем то и честитам му. Биће још такмичења за нас двојицу, а ко зна, можда ћу и ја некоме узети медаљу у последњем скоку.

Овакве медаље праве позитиван преокрет у каријерама. Како видите будућност после веома успешног јуниорског периода?

– Пошто следеће године постајем сениор, желео бих да освојим макар једну медаљу на великом такмичењу у својој каријери, а ако Бог да, и више…