Luka: Ako Bog da osvajaću medalje i kao senior

Ranjeni Orlić Luka Bošković nastavio je da lovi medalje. Posle srebrne na Prvenstvu sveta za juniore u Limi (Peru) prošle godine, na Šampionatu Evrope u Tampereu (Finska) doleteo je do bronzanog odličja rezultatom 7,69 metara.

Poveo je u prvoj seriji Čeh Pjotr Meindšmid sa 7,89 m, čime je do kraja zadržao prvu poziciju. Borba za pobedničko postolje dalje se odvijala u neizvesnom okršaju Luke Boškovića sa Danieleom Leonardom Inzolijem. U istoj drugoj rundi kad je Čeh obezbedio pobedu, Srbin je sa 7,69 m stao na drugo mesto. U sledećoj je Italijan uzvratio identičnom daljinom. Počela je borba za drugi bolji rezultat. Luka je u petoj skočio do 7,56, preuzeo srebro, ali je Deniele opet u narednoj sa 7,62 bio uspešniji i došao konačno do sjajnijeg odličja.

Luka nema za čim da žali, već samo da se raduje. Posle sezone u kojoj su ga, kako je rekao za Žurnal neposredno posle finala, lekar i fizoterapeut „skrpili“, sve podseća na krizu koju je takmičenjem u Moskvi 2013. i bronzanom medaljom osvojila Ivana Španović. Jedva da je, iz mnogo razloga otišla tamo, a onda su joj krila ojačala i letela je do neslućenih visina ili možda bolje reći daljina. O tome govori i Luka za Sportski žurnal, dan posle velikog uspeha.

– Posle izuzetno mukotrpne sezone, ne mogu da kažem da nisam zadovoljan osvojenom medaljom. Najbolje znaju njenu vrednost ljudi iz tima oko mene, koji su tokom cele godine brinuli o meni. Pomagali su mi i zajedno sa mnom prolazili  kroz sve teške trenutke – kaže Luka Bošković.

Šta je bilo u pitanju?

– Ruptura kvadricepsa.

Koji su ljudi bili angažovani?

– Medicinski pre svih doktor Jovan Đurović i fizioterapeut Slobodan Marković. Naravno da je tu moj trener Dragutin Topić, koji je improvizovao trening u skladu s okolnostim, zajedno sa svojom suprugom i trenerom Biljom, kao i prijatelji koji su uvek bili tu uz mene.

Kako ste se osećali na samom takmičenju?

– S obzirom na to kako sam završio zimsku sezonu, lagao bih ako bih rekao da nisam malo sumnjao u sebe. Trudio sam se ipak da ignorišem te misli i nastavio da vredno treniram. Kako se bližilo takmičenje, počeo sam polako da se vraćam blizu stare forme.

Lični rekord vam je 7,94 metra. Ove sezone imate najbolje 7,76 metara. Kakvi su uslovi bili za ovo takmičenje?

– Uslovi na takmičenju i organizacija, bili su jedni od najboljih, bar sudeći po mom dosadašnjem iskustvu. Vreme je bilo malo promenljivo, ali to nije predstavljalo problem.

Kako vidite dvoboj sa Danieleom?

– Što se tiče Italijana, istina je da mi je u poslednjem skoku odneo srebro. I on je imao svojih problema s petom, ali je izdržao taj skok. Prosto, to je sport, danas je on bio bolji, poštujem to i čestitam mu. Biće još takmičenja za nas dvojicu, a ko zna, možda ću i ja nekome uzeti medalju u poslednjem skoku.

Ovakve medalje prave pozitivan preokret u karijerama. Kako vidite budućnost posle veoma uspešnog juniorskog perioda?

– Pošto sledeće godine postajem senior, želeo bih da osvojim makar jednu medalju na velikom takmičenju u svojoj karijeri, a ako Bog da, i više…