Алић: Гол за Љајића и девојку Хену

Чудо на Чаиру! Владимир Гаћиновић сигурно није чаробњак Мерлин, али би могао да буде његова најбоља реинкарнирана верзија. Одавно пред једну утакмицу и током ње није била теснија кожа играча и стручног штаба Новог Пазара. Остали су без Адема Љајића и губили до 90. минута у мечу у којем се није назирало ни изједначење, а камоли тријумф. Може се само замишљати како би хипотетички изгледало лице Димитрија Пантића у „Тесној кожи” да којим случајем узвикује  – двојка у Нишу, људи!

Није да Нови Пазар у другом полувремену није имао напада, било их је прилично и видело се да играчи желе више, међутим, није се могло ни назрети да ће се десити нешто тако специјално. Кад је на полувремену Гаћиновић оставио у свлачионици јаке нападачке опције Иједеа и Абдулахија можете се кладити да је највећи број навијача Новог Пазара завапио – зна ли човек шта ради, и ко сад да да гол! Владимир Гаћиновић није безгрешан, али ако ико зна да повуче потезе које мало ко очекује онда је то он. Од петорице нових играча тројица су директни „кривци” што је Нови Пазар освојио три громада бода кад им се ни највећи оптимисти нису надали (Опара, Алић, Малекинушић).

Џулијус Опара је у 90. минуту био јачи и спретнији од дефанзивца Радничког. Уследила је асистенција са снагом гола, да би у другом минуту надокнаде био тамо где шпиц треба и мора да буде. Нисмо га у суперлигашком фудбалу много пута виђали у таквим ситуацијама, али сви који су гледали лигу омладинаца пре две године одмах су укључили дежа ви. Колико је само пута први долазио до дубинских – ничијих лопти остављајући чуваре без минимум изгледа да га зауставе.

Гро од 16 голова те сезоне постигао је на такав начин, односно тако што је био савршено позициониран у казненом простору. Окренуо је не само утакмицу него и учинио да се на постљајићевски период гледа са много, много више оптимизма. Стрелцу првог европског гола за Нови Пазар ово је био и први првенствени погодак ове сезоне и тек четврти у најјачем рангу.

Матија Малекинушић дуго тражи себе, и опет ће многи рећи да су га за 25 минута колико је провео на терену видели само два, највише три пута. Али? Лопта којом је далекометно циљао асистента Опару за изједначење и она коју је Нигеријцу „гурнуо” кад треба и како треба за три бода којима се мало ко надао могле би да се подведу под синтагму да долази време кад Матија матира. Ако његове заслуге за чудесан преокрет нису на нивоу Опарних, близу јесу. Зла коб надокнаде времена најзад је показала друго лице. После четири примљена гола у том делу игру стигао је један који брише све накупљене трауме.

Семир Алић се поштено потрошио на почетку сезоне. Много је претрчао као стартер, осетио је то Гаћиновић оставивши га да у последња два меча шансу чека на клупи. Није се дуго чекало да би се видело како му је предах пријао. У 33. суперлигашкој утакмици дао је свој деби гол изабравши тренутак какав би пожелео сваки млад играч.

Истрчао је у 90. минуту до места где га ретко виђамо, а најлепша од свега била је рутинска завршница. Понео се у тој ситуацији као рођени стрелац. Мирноћа коју је исказао навела би сваког да помисли како се на свакој утакмици у таквим приликама налази бар по неколико пута.

- Какав тренутак за први првенствени гол – као да још не долази себи од радости млађани Алић. - Истински сам веровао да је преокрет могућ. Не треба се чудити што сам се нашао на том месту, тренер ме види ту где треба напасти простор и тренутно је то позиција на којој се најбоље сналазим.

Гол и победу Алић има коме да посвети.

- Посветио би их непоновљивом Адему Љајићу, девојци Хени и мојој породици. Верују у мене и велика су ми подршка. Много сам срећан што сам у оваквом тренутку дао гол, још више што смо победили кад се томе ретко ко надао. Не могу ни да опишем колико ће мени и мојим клупским друговима за даље значити све ово што се догодило у Нишу – рекао је усхићено Семир Алић.