Alić: Gol za Ljajića i devojku Henu

Čudo na Čairu! Vladimir Gaćinović sigurno nije čarobnjak Merlin, ali bi mogao da bude njegova najbolja reinkarnirana verzija. Odavno pred jednu utakmicu i tokom nje nije bila tesnija koža igrača i stručnog štaba Novog Pazara. Ostali su bez Adema Ljajića i gubili do 90. minuta u meču u kojem se nije naziralo ni izjednačenje, a kamoli trijumf. Može se samo zamišljati kako bi hipotetički izgledalo lice Dimitrija Pantića u „Tesnoj koži” da kojim slučajem uzvikuje  – dvojka u Nišu, ljudi!

Nije da Novi Pazar u drugom poluvremenu nije imao napada, bilo ih je prilično i videlo se da igrači žele više, međutim, nije se moglo ni nazreti da će se desiti nešto tako specijalno. Kad je na poluvremenu Gaćinović ostavio u svlačionici jake napadačke opcije Ijedea i Abdulahija možete se kladiti da je najveći broj navijača Novog Pazara zavapio – zna li čovek šta radi, i ko sad da da gol! Vladimir Gaćinović nije bezgrešan, ali ako iko zna da povuče poteze koje malo ko očekuje onda je to on. Od petorice novih igrača trojica su direktni „krivci” što je Novi Pazar osvojio tri gromada boda kad im se ni najveći optimisti nisu nadali (Opara, Alić, Malekinušić).

Džulijus Opara je u 90. minutu bio jači i spretniji od defanzivca Radničkog. Usledila je asistencija sa snagom gola, da bi u drugom minutu nadoknade bio tamo gde špic treba i mora da bude. Nismo ga u superligaškom fudbalu mnogo puta viđali u takvim situacijama, ali svi koji su gledali ligu omladinaca pre dve godine odmah su uključili deža vi. Koliko je samo puta prvi dolazio do dubinskih – ničijih lopti ostavljajući čuvare bez minimum izgleda da ga zaustave.

Gro od 16 golova te sezone postigao je na takav način, odnosno tako što je bio savršeno pozicioniran u kaznenom prostoru. Okrenuo je ne samo utakmicu nego i učinio da se na postljajićevski period gleda sa mnogo, mnogo više optimizma. Strelcu prvog evropskog gola za Novi Pazar ovo je bio i prvi prvenstveni pogodak ove sezone i tek četvrti u najjačem rangu.

Matija Malekinušić dugo traži sebe, i opet će mnogi reći da su ga za 25 minuta koliko je proveo na terenu videli samo dva, najviše tri puta. Ali? Lopta kojom je dalekometno ciljao asistenta Oparu za izjednačenje i ona koju je Nigerijcu „gurnuo” kad treba i kako treba za tri boda kojima se malo ko nadao mogle bi da se podvedu pod sintagmu da dolazi vreme kad Matija matira. Ako njegove zasluge za čudesan preokret nisu na nivou Oparnih, blizu jesu. Zla kob nadoknade vremena najzad je pokazala drugo lice. Posle četiri primljena gola u tom delu igru stigao je jedan koji briše sve nakupljene traume.

Semir Alić se pošteno potrošio na početku sezone. Mnogo je pretrčao kao starter, osetio je to Gaćinović ostavivši ga da u poslednja dva meča šansu čeka na klupi. Nije se dugo čekalo da bi se videlo kako mu je predah prijao. U 33. superligaškoj utakmici dao je svoj debi gol izabravši trenutak kakav bi poželeo svaki mlad igrač.

Istrčao je u 90. minutu do mesta gde ga retko viđamo, a najlepša od svega bila je rutinska završnica. Poneo se u toj situaciji kao rođeni strelac. Mirnoća koju je iskazao navela bi svakog da pomisli kako se na svakoj utakmici u takvim prilikama nalazi bar po nekoliko puta.

- Kakav trenutak za prvi prvenstveni gol – kao da još ne dolazi sebi od radosti mlađani Alić. - Istinski sam verovao da je preokret moguć. Ne treba se čuditi što sam se našao na tom mestu, trener me vidi tu gde treba napasti prostor i trenutno je to pozicija na kojoj se najbolje snalazim.

Gol i pobedu Alić ima kome da posveti.

- Posvetio bi ih neponovljivom Ademu Ljajiću, devojci Heni i mojoj porodici. Veruju u mene i velika su mi podrška. Mnogo sam srećan što sam u ovakvom trenutku dao gol, još više što smo pobedili kad se tome retko ko nadao. Ne mogu ni da opišem koliko će meni i mojim klupskim drugovima za dalje značiti sve ovo što se dogodilo u Nišu – rekao je ushićeno Semir Alić.