Милко Ђуровски у породичном дому у Марибору прати сва збивања у српском фудбалу. Посматрао је Звездин успех у Пољској, такође, дуел Партизана са Хибернијаном, уочи реванша са Шкотима наглас је размишљао:
- Друго време било је кад сам играо фудбал, Селтик је имао феноменалну екипу, ради се о великом клубу, уз раме Ренџерсу. Ту негде су Абердин и Хартс, а ривалство два највећа тима је као српски вечити дерби. Али, тамо су једни католици, а други протестанти, па је ривалство још веће. Сви знамо да Шкоти играју дугим лоптама, да их „набијају” у простор испред противничког гола, међутим, све се променило, странаца је много у сваком клубу, у Србији поготово. Мало ми је криво што је све мање домаћих играча.
Млађи од легендарне браће, годинама најпопуларније у југословенском фудбалу, памти добро Партизанов двомеч са Селтиком.
- У Мостару смо победили 2:1, а у реваншу у Глазгову изгубили 4:5. Тада се гледало другачије, постигли смо четири гола и прошли даље, јер се вредновао гол у гостима, у то време и то је по мом мишљењу боље.
Милко Ђуровски био је један од најбољих адута тадашњег тренера Ивана Голца у Глазгову и стрелац једног од четири гола.
- Партизан можда победи 3:0 у Шкотској, ништа није искључено. У моје време биле су квалитетније екипе, играо се другачији фудбал, мање утакмица, а сад су често и по три недељно. Сећамо се да су Лилестрем и Молде били знатно слабији, сад је фудбал, глобално гледано, много напредовао, тако да ни екипе из мање популарне фудбалске земље нису више мачији кашаљ. Фудбал се променио, ни Енглези више не играју на трку и тучу.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
