„Нисам хтела да изађем из дворане“

Сениорке Србије дворану „Хуамарк” напустиле су у сузама, са грчом на лицу и кнедлом у грлу, двоструке узастопне светске првакиње пролазиле су кроз шпалир навијача који их је чекао испред и бодрио упркос чињеници да – капитен Тијана Бошковић и грације неће у одбрану светског трона. За то се побринуо џелат – селекција Холандије која је елиминисала плаве у осмини финала планетарне смотре.

Храбра игра и пет сетова, корак да се у потпуности промени ток утакмице, да се прослави наставак нокаут фазе, боља игра Србије у сви сегментима. Али и грешке које су узеле данак и послале Лале у дуел четвртфинала са Јапаном.

Борба од прве до последње, свих, 31 поен Александре Узелац, 25 Вање Ивановић, крајњих нападача, блокови Хене Куртагић и Маје Алексић када је требало, невероватне одбране најискусније у терену либера Александре Јегдић, ас сервиси једне од дебитанткиња која је можда имала и најтежи задатак Вање Букилић – „заменити” Тијану Бошќовић на корекцији… Марије Миљевић која је последња ускочила међу путнице да уз Слађану Мирковић диригује игром српског тима.

Али и свих осталих Поповићеве, Пушићеве, Киров, Миленковићеве, Дангубићеве… Да ли је могло, да ли је недостајала Тијана која само што није рекламе прескочила при сваком поену против Холандије. А желела је да игра то четвртфинале.

Сада су сви „генерали после битке”, и сви знају шта је требало урадити, али једно не можете да одузмете овим девојкама – чињеницу да је велика већина њих по први пут изашла на велику сцену, да су махом 2004. годиште а већ су биле у оделу носилаца игре, али и да су се бориле како их је селектор Зоран Терзић и нашпановао још на старту лета:

- Припремамо се за Светско првенство! И тако је и било а сам „Терза” је у позитивном тону коментарисао и меч са Холандијом и цео турнир. Непоштено би било упирати прстом у било коју од ових девојака!

Вања Ивановић, 20-годишњи примач сервиса уз Александру Узелац „мушки” је одиграла биће и последњи меч на шампионату света за Србију. Без обзира на бројку од 25 поена, болео је Вању резултат, плакала је покушавајући да заједно са Узелчевом стегне зубе и коментарише, сумира турнир.

У разговору за Спортски журнал „сипала” је репрезентативка Србије одговоре, баш онако из дубине душе и без скривања.

Крај турнира, повратак са Светског првенства у раној фази такмичења?

- Сигурно да нисмо очекивале да ћемо се раније вратити у Србију и без медаље. Биле смо позитивне јер знамо да имамо квалитет за велике ствари. Ипак, овде је и среће недостајало, није била на нашој страни а то се односи и на Тијанину повреду. Вероватно нам је у завршницама највише и недостајала.

О утакмицама у групи?

- Прве две утакмице, знало се какав ће резултат бити. После Тијанине повреде уследила је трећа са Јапаном у којој се можда нисмо баш најбоље снашле без ње. Биле смо у грчу током целог меча јер ње није било. Она нам превише значи у психолошком моменту, где је некад довољно да је присутна само на терену и онда смо опуштеније, све иде лакше, а о поентерском доприносу немамо шта да причамо.

Осмина финала и дуел са Холандијом?

- Припремиле смо се јер смо знале да ми примачи морамо да преузмемо много већу одговорност и одрадимо посао знатно боље него против Јапана да бисмо победиле. Драго ми је што смо се бориле до последњег тренутка и што после прва два изгубљена сета нисмо дигле руке. Напротив,  успеле смо да дођемо до петог. Показале смо да смо тим и да ова екипа има будућност.

Ваша једна од бољих партија?

- Драго ми је што сам добила прилику да играм на великом такмичењу поготову  овако тешку и важну утакмицу. Ово је само још једно искуство за нас које смо  дебитовале а има нас много. Показале смо шта можемо, да смо храбре и што је најважније - екипа има још много простора да напредује.

Да ли вам је и шта селектор Терзић рекао после дуела, чињенице да одлазите кући а не у борбу за трон?

- На крају утакмице нас је окупио и рекао је „добро је било”. Честитао нам је на борбености и  томе што смо показале храброст. Мало ми је било чудно када сам то чула, а онда ми је било још теже. Села сам да се истежем и баш ми је било тешко да одем са терена, да изађем из дворане – како је и почела интервју, у истом тону је Вања Ивановић, млада Лесковчанкама бивша звезда Железничара из Лајковца у овој сезони руске Корабелке, и завршила можда и најтежи разговор у досадашњој каријери.