Seniorke Srbije dvoranu „Huamark” napustile su u suzama, sa grčom na licu i knedlom u grlu, dvostruke uzastopne svetske prvakinje prolazile su kroz špalir navijača koji ih je čekao ispred i bodrio uprkos činjenici da – kapiten Tijana Bošković i gracije neće u odbranu svetskog trona. Za to se pobrinuo dželat – selekcija Holandije koja je eliminisala plave u osmini finala planetarne smotre.
Hrabra igra i pet setova, korak da se u potpunosti promeni tok utakmice, da se proslavi nastavak nokaut faze, bolja igra Srbije u svi segmentima. Ali i greške koje su uzele danak i poslale Lale u duel četvrtfinala sa Japanom.
Borba od prve do poslednje, svih, 31 poen Aleksandre Uzelac, 25 Vanje Ivanović, krajnjih napadača, blokovi Hene Kurtagić i Maje Aleksić kada je trebalo, neverovatne odbrane najiskusnije u terenu libera Aleksandre Jegdić, as servisi jedne od debitantkinja koja je možda imala i najteži zadatak Vanje Bukilić – „zameniti” Tijanu Bošќović na korekciji… Marije Miljević koja je poslednja uskočila među putnice da uz Slađanu Mirković diriguje igrom srpskog tima.
Ali i svih ostalih Popovićeve, Pušićeve, Kirov, Milenkovićeve, Dangubićeve… Da li je moglo, da li je nedostajala Tijana koja samo što nije reklame preskočila pri svakom poenu protiv Holandije. A želela je da igra to četvrtfinale.
Sada su svi „generali posle bitke”, i svi znaju šta je trebalo uraditi, ali jedno ne možete da oduzmete ovim devojkama – činjenicu da je velika većina njih po prvi put izašla na veliku scenu, da su mahom 2004. godište a već su bile u odelu nosilaca igre, ali i da su se borile kako ih je selektor Zoran Terzić i našpanovao još na startu leta:
- Pripremamo se za Svetsko prvenstvo! I tako je i bilo a sam „Terza” je u pozitivnom tonu komentarisao i meč sa Holandijom i ceo turnir. Nepošteno bi bilo upirati prstom u bilo koju od ovih devojaka!
Vanja Ivanović, 20-godišnji primač servisa uz Aleksandru Uzelac „muški” je odigrala biće i poslednji meč na šampionatu sveta za Srbiju. Bez obzira na brojku od 25 poena, boleo je Vanju rezultat, plakala je pokušavajući da zajedno sa Uzelčevom stegne zube i komentariše, sumira turnir.
U razgovoru za Sportski žurnal „sipala” je reprezentativka Srbije odgovore, baš onako iz dubine duše i bez skrivanja.
Kraj turnira, povratak sa Svetskog prvenstva u ranoj fazi takmičenja?
- Sigurno da nismo očekivale da ćemo se ranije vratiti u Srbiju i bez medalje. Bile smo pozitivne jer znamo da imamo kvalitet za velike stvari. Ipak, ovde je i sreće nedostajalo, nije bila na našoj strani a to se odnosi i na Tijaninu povredu. Verovatno nam je u završnicama najviše i nedostajala.
O utakmicama u grupi?
- Prve dve utakmice, znalo se kakav će rezultat biti. Posle Tijanine povrede usledila je treća sa Japanom u kojoj se možda nismo baš najbolje snašle bez nje. Bile smo u grču tokom celog meča jer nje nije bilo. Ona nam previše znači u psihološkom momentu, gde je nekad dovoljno da je prisutna samo na terenu i onda smo opuštenije, sve ide lakše, a o poenterskom doprinosu nemamo šta da pričamo.
Osmina finala i duel sa Holandijom?
- Pripremile smo se jer smo znale da mi primači moramo da preuzmemo mnogo veću odgovornost i odradimo posao znatno bolje nego protiv Japana da bismo pobedile. Drago mi je što smo se borile do poslednjeg trenutka i što posle prva dva izgubljena seta nismo digle ruke. Naprotiv, uspele smo da dođemo do petog. Pokazale smo da smo tim i da ova ekipa ima budućnost.
Vaša jedna od boljih partija?
- Drago mi je što sam dobila priliku da igram na velikom takmičenju pogotovu ovako tešku i važnu utakmicu. Ovo je samo još jedno iskustvo za nas koje smo debitovale a ima nas mnogo. Pokazale smo šta možemo, da smo hrabre i što je najvažnije - ekipa ima još mnogo prostora da napreduje.
Da li vam je i šta selektor Terzić rekao posle duela, činjenice da odlazite kući a ne u borbu za tron?
- Na kraju utakmice nas je okupio i rekao je „dobro je bilo”. Čestitao nam je na borbenosti i tome što smo pokazale hrabrost. Malo mi je bilo čudno kada sam to čula, a onda mi je bilo još teže. Sela sam da se istežem i baš mi je bilo teško da odem sa terena, da izađem iz dvorane – kako je i počela intervju, u istom tonu je Vanja Ivanović, mlada Leskovčankama bivša zvezda Železničara iz Lajkovca u ovoj sezoni ruske Korabelke, i završila možda i najteži razgovor u dosadašnjoj karijeri.
ŽAO MI JE ŠTO NISMO VRATILE TIJANI…
Kapiten Tijana Bošković i poruka za nju?
- Žao mi je što nismo izborile prolazak dalje i što možda na neki način nismo vratile Tijani za sve što je ona ovih godina radila za ovu reprezentaciju! Ona bi od četvrtine finala bila spremna da nam se priključi i nastavi borbu sa nama. Jedno je sigurno, znam da je cela ekipa dala sve od sebe i ostavila poslednji atom snage.
NACIJA VERUJE U NAS
Lakše je kada vidite da stiže podrška uprkos epilogu na prvenstvu?
- Vidim da ljudi veruju u nas i da će se sve ovo jednom vratiti. Drago mi je što su videli da smo ostavile srce na terenu, da smo pružile maksimum i da je narod uz nas.

Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.