Закључно са седмим даном Евробаскета, резултати су у другом плану. Нажалост, повреде неколицине носилаца обележила су смотру најбољих селекција Старог континента.
Србија је у кошаркашком смислу изгубила Богдана Богдановића, Немци су остали без Јоханеса Фојтмана, док су се снови Литваније разбили повредом предњег укрштеног лигамената Рокаса Јокубаитиса, док је Андрејс Гражулис (Летонија) такмичење завршио још у првом колу. Истовремено, здравствени проблеми мучили су Исака Бонгу (Немачка), Артурса Жагарса (Летонија), и многе друге, а вредна помена је и чињеница да је Џикићева Грузија од почетка припрема одрадила једва два тимска тренинга и на Европско првенство дошла са Торникеом Шенгелијом – асом са срчаним сметњама. Приде, такмичење је окончао и Зоран Николић (Црна Гора).
Пресек после само недељу дана је забрињавајући (!) и јасно говори да су промене неопходне. Стога, ФИБА „на столу” има три могућности – темељну и на дуже стазе ефикасну, као и две лакше – надасве неопходне. Комбинација свих пресликава утопијску верзију пионира игре под обручима.
Кренимо од теже. Генерације су стасале, центри моћи су се мењали, али нико није успео да усклади календар кровне организације са Евролигом и осталим такмичењима. Ако су већ почетком миленијума изгубили преговарачку моћ стварањем актуелног клупског шампионата, сопственом кривицом, ред је и да покажу мало понизности. Уместо тога, гурају прст у око великанима креирањем такмичења са НБА лигом, пружајући шансу „кошаркашким центрима” у Великој Британији и фудбалским гигантима да учествују. Потребно је мало памети да би се схватило колико поменути потези воде ка раздору.
Приде, никоме није јасно зашто се број лиценцираних играча не повећа са 12 на 14? Сезоне су постале дуже, игра бржа – самим тим се и повећала потрошња, тако да је одлука била да се смањи број припремних дана, уместо да се играчи заштите темељном физичком спремом... Готово сви спортови су се модернизовали, кошарка није.
Поставља се и очигледно питање – зашто на првенству учествују 24 екипе? Подаци говоре следеће – без јучерашњег дана је одиграно 42 утакмице, резултат је на само осам мечева био унутар разлике од 10 поена! Другим речима – квалитета нема довољно. Уместо гледања у бројке, челници су похрлили за новцем дозволивши да Евробаскет организују Финска, Естонија и Летонија – суседне државе, заједно са Кипром. Повезница не постоји. Наравно, нико није размишљао колико је штетно да колективи напрасно пређу са 30 и нешто степени на 20 у Риги.
Резултати су, очигледно, вапаји актера на терену, док питање за мозгање гласи – ко сме следећи пут да замери кад појединац одустане од играња за репрезентацију? Нажалост, о менталним проблемима се ни не говори.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
