Vapaj za promenama na više nivoa

Zaključno sa sedmim danom Evrobasketa, rezultati su u drugom planu. Nažalost, povrede nekolicine nosilaca obeležila su smotru najboljih selekcija Starog kontinenta.

Srbija je u košarkaškom smislu izgubila Bogdana Bogdanovića, Nemci su ostali bez Johanesa Fojtmana, dok su se snovi Litvanije razbili povredom prednjeg ukrštenog ligamenata Rokasa Jokubaitisa, dok je Andrejs Gražulis (Letonija) takmičenje završio još u prvom kolu. Istovremeno, zdravstveni problemi mučili su Isaka Bongu (Nemačka), Artursa Žagarsa (Letonija), i mnoge druge, a vredna pomena je i činjenica da je Džikićeva Gruzija od početka priprema odradila jedva dva timska treninga i na Evropsko prvenstvo došla sa Tornikeom Šengelijom – asom sa srčanim smetnjama. Pride, takmičenje je okončao i Zoran Nikolić (Crna Gora).

Presek posle samo nedelju dana je zabrinjavajući (!) i jasno govori da su promene neophodne. Stoga, FIBA „na stolu” ima tri mogućnosti – temeljnu i na duže staze efikasnu, kao i dve lakše – nadasve neophodne. Kombinacija svih preslikava utopijsku verziju pionira igre pod obručima.

Krenimo od teže. Generacije su stasale, centri moći su se menjali, ali niko nije uspeo da uskladi kalendar krovne organizacije sa Evroligom i ostalim takmičenjima. Ako su već početkom milenijuma izgubili pregovaračku moć stvaranjem aktuelnog klupskog šampionata, sopstvenom krivicom, red je i da pokažu malo poniznosti. Umesto toga, guraju prst u oko velikanima kreiranjem takmičenja sa NBA ligom, pružajući šansu „košarkaškim centrima” u Velikoj Britaniji i fudbalskim gigantima da učestvuju. Potrebno je malo pameti da bi se shvatilo koliko pomenuti potezi vode ka razdoru.

Pride, nikome nije jasno zašto se broj licenciranih igrača ne poveća sa 12 na 14? Sezone su postale duže, igra brža – samim tim se i povećala potrošnja, tako da je odluka bila da se smanji broj pripremnih dana, umesto da se igrači zaštite temeljnom fizičkom spremom... Gotovo svi sportovi su se modernizovali, košarka nije.

Postavlja se i očigledno pitanje – zašto na prvenstvu učestvuju 24 ekipe? Podaci govore sledeće – bez jučerašnjeg dana je odigrano 42 utakmice, rezultat je na samo osam mečeva bio unutar razlike od 10 poena! Drugim rečima – kvaliteta nema dovoljno. Umesto gledanja u brojke, čelnici su pohrlili za novcem dozvolivši da Evrobasket organizuju Finska, Estonija i Letonija – susedne države, zajedno sa Kiprom. Poveznica ne postoji. Naravno, niko nije razmišljao koliko je štetno da kolektivi naprasno pređu sa 30 i nešto stepeni na 20 u Rigi.

Rezultati su, očigledno, vapaji aktera na terenu, dok pitanje za mozganje glasi – ko sme sledeći put da zameri kad pojedinac odustane od igranja za reprezentaciju? Nažalost, o mentalnim problemima se ni ne govori.