Био је 11. новембар 1987. На стадиону Црвене звезде 70.000 гледалаца. СФР Југославија против Енглеске у квалификацијама за Европско првенство 1988. у западној Немачкој. Плави су били охрабрени после две победе над Северном Ирском. Недостајао је скалп Горди Албиона за пласман на континентални шампионат. Цела земља прижељкивала је славље, али Енглези су нам брзо умирили, Питер Бирдзли, Џон Барнс, Брајан Робсон и Тони Адамс су головима до 24. минута решили меч у корист гостију. Срећко Катанец успео је у 80. само да ублажи пораз.
Фудбалска Југославија била је у сузама, Плави после пропуштеног Мондијала 1986. у Мексику нису изборили учешће ни на ЕУРО.
Било је то последње гостовање репрезентације Енглеске у Београду. Свашта се за скоро 38 година дешавало. Југославије одавно нема, на српској Маракани не може да стане људи колико је тог хладног новембарског дана било на трибинама, фудбал је потпуно другачији. Енглези су вицешампиони Европе, а на том такмичењу прошле године у Немачкој први пут су се састали са Србијом и победили 1:0.
Срећко Катанец љубазно се одазвао позиву Журнала да се присети меча од пре скоро четири деценије и говори о сутрашњем спектаклу на стадиону „Рајко Митић”.
- Сећам се те утакмице, наравно, као и мог гола. Био је корнер, скочио сам, ударио лопту главом и она се од земље одбила под пречку – прича Катанец.
5 репрезентација водио је с клупе Срећко Катанец: Словенију (два пута), Македонију, УАЕ, Ирак и Узбекистан
2 клуба имао је Катанец у тренерској каријери: Горицу и Олимпијакос
6 клубова променио је Срећко као играч: Љубљану, Олимпију, Динамо (З), Партизан, Штутгарт и Сампдорију
5 трофеја освојио је Катанец као играч – четири са Сампдоријом (Серију А, Куп Италије, Супер куп и Куп победника купова) и један у дресу Партизана (првенство СФРЈ)
1 медаљу има Словенац у дресу репрезентације Југославије – бронзану са Олимпијских игара 1988. у Сеулу
Била су велика очекивања од свих вас из репрезентације Југославије од тог сусрета, ви сте поготком само ублажили катастрофу?
- Било је тешко играти после 0:4 у 24. минуту. Помислили смо већ тада да би било најбоље кад би судија одмах могао да свира крај. Енглези су били толико супериорнији. Ми смо подлегли притиску, нисмо се изборили са огромним очекивањима и десило се то што јесте.
Можда вам је та бламажа против Острвљана и помогла да у наредним квалификацијама (за СП 1990) бриљирате и пре Француске и Шкотске, без пораза, одете на планетарни шампионат?
- Треба играти и такве утакмице у животу. Оне морају једном да се десе. Помогао нам је тај пораз да порастемо као репрезентација. Само тако се стиче неопходно искуство. Схватили смо што нам је потребно да будемо бољи. Можда неки тим и може стално да побеђује, али не на такав начин. Свашта смо преживели после те утакмице, истрпели смо критике и извукли поуку.
ПОНЕКАД ИМАТЕ ПРЕВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА
Како вам делује Пикси као селектор?
- Стојковић има континуитет, што је јако важно. Играчи знају шта тражи од њих, он такође шта да очекује од оних које је позвао. Нисте у ситуацији да имате неког новог и да он лута у тражењу играча. Пратио сам утакмице Србије. Добро је да увек имате висока очекивања, али она су понекад превелика. Морате да мало реалније гледате на ситуацију, сви данас играју организовано и није лако долазити до добрих резултата.
Тешко је да би у данашње време и неки селектор попут Ивице Осима тада преживео пораз од 1:4 у одлучујућем мечу код куће. Осим је остао на клупи Југославије и познато је како сте после стигли до СП у Италији и тамо до четвртфинала?
- Вероватно би данас селектор после таквог пораза био смењен. Сада је много више медија него у оно време, притисци су огромни. Много је људи који коментаришу фудбал, а нису директно укључени. Свако може да изнесе мишљење, ехо је велики, без обзира да ли је тај неко у праву. Нема стрпљења ни за тренере као некад.
Енглеска је била и тад, а и сад је магнет за навијаче, репрезентација која црпи инспирацију у сваком делу противничке селекције?
- Променили су се и Енглези, као и читав фудбал. Кад сам ја играо биле су две измене, сад их је пет. Фудбал је отишао напред, кад губиш можеш да играч и са четири нападача, што некад није било могуће. Енглези, конкретно, мењају генерације, привржени су свом стилу, али нису увек баук. Био сам селектор Македоније 2006. кад смо у Манчестеру с њима играли 0:0, а у Скопљу смо претходно поражени 0:1. Не мислим да је острвска селекција и сад непобедива, некад би дала Андори лагано пет-шест голова, у суботу је два код куће, у јуну један у гостима.
Србија дакле, има чему да се нада сутра увече?
- Играчки сте егал, сад шта ће бити... У фудбалу одлучују детаљи, тренуци, свашта може да се деси. Пенал, рука, фаул, црвени картон, толико је момената који могу да одреде победника.
Енглеска је, ипак, вицешампион Европе?
- Да, али све је то, поновићу тренутак. Није ваша репрезентација лошија од Острвљана, свашта може да се деси.
Јесте ли гледали Орлове против Летоније?
- Јесам. Тешко је коментарисати такву утакмицу. Вероватно сте очекивали победу од 2:0, 3:0. Фудбал је постао такав да се толерише кад противник игра дефанзивно. Оно што се некад називао бункер, данас је ниска зона или зонско брањење. Практично, десет играча је на 20 до 30 метара од свог гола, тешко је пробити таквог ривала. Све репрезентације су напредовале у тим сегментима, више нико не осуђује тај начин игре. За Србију је у Риги било битно да освоји три бода и она је то урадила.
Генерално, како вам се чинити тим Драгана Стојковића, вашег некадашњег саиграча из репрезентације Југославије?
- За успешан резултат организација игре мора увек да буде одлична. Пикси то ради добро. Није више ни као тренер толико млад, има циљ, знамо како треба да ради. Последњих година ваша селекција игра доста организовано. Данас је најбитније да играчи, како се често каже, добро стоје на терену. Кад се створи мало шанси треба их искористити за победу.
Орлови, ипак, на два велика такмичења 2022. и 2024. нису прошли групу?
- Фудбал је данас такав да лошији може да прође даље. Важна је добра организација. И тим који се брани са два брза играча може свакоме да направи проблем. Ваша селекција има искуства, нико у репрезентацији Србије није толико млад. За 90 минута против Енглеске, поновићу, утакмица може да оде у једном или другом правцу.
Како вам се као селектору са позамашним искуством у Европи и на другим континентима, делује садашњи систем квалификација, од марта до новембра?
- Нека репрезентација бори се за велико такмичење осам, а нека два месеца. За кратко време треба побеђивати, освојити потребан број бодова и ако не крене како треба онда је проблем. Срећа је јако битан фактор. Форма играча варира, нико не може годину дана да буде у истом ритму. Овакав систем је рулет.
Формирање Лиге нација 2018. утицало је да се квалификације скрате?
- Нема више пријатељских утакмица. Лига нација је требало да се користи за пружање шансе новим играчима, али богами, не експериментише се превише. Селектори су изложени притиску, свака утакмица битна је за ФИФА рејтинг, шешире на жребу за квалификације или велико такмичење и стално се јуре победе – закључио је Срећко Катанец.
Волели бисмо да сутра у репрезентацији Србије имамо играча какав је био рођени Љубљанчанин, брз, скочан, борбен, тркачки супериоран и да затресе мрежу Енглеске, али не као 1987. за 1:4 већ да голом донесе победу.
ХРВАТСКА ИДЕ НА СП, СЛОВЕНИЈА ИМА ШАНСУ
Коју од некадашњих југословенских република видите на Мондијалу 2026. у САД, Канади и Мексику? Хрватска делује најближа циљу?
- И Хрвати су победили Фарска Острва само са 1:0, али јесу фаворити у групи са Чесима и Црногорцима и проћи ће на СП. Словенија је овог месеца почела квалификације, добар је и бод против Шведске јер је изједначење уследило у последњем минуту. Група није лака, сад јој следи гостовање у Швајцарској, следећег месеца домаћинство истој репрезентацији. Овако освојени бод може да буде додатан стимуланс и за Словенце у наредним утакмицама.
Пратите ли Македонце, Црногорце?
- Нисам гледао ниједну њихову утакмицу у последње време.
ПОВРАТАК НА КЛУПУ? КО ЗНА...
Шта се дешава с вама, до 22. јануара били сте селектор Узбекистана?
На одмору сам.
Образложење Узбекистанаца било је да не можете да наставите да водите репрезентацију због тешке болести?
- Добро сам, не брините. Сваки човек дође у ситуацију да му нешто фали.
Где тренутно живите?
- Између Словеније и Хрватске, на мору сам.
Можемо ли да вас очекујемо поново на тренерској клупи?
- Ко зна, не знам стварно у овом тренутку – остао је загонетан Катанец.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.