Katanec: Srbija igrački egal sa Engleskom

Bio je 11. novembar 1987. Na stadionu Crvene zvezde 70.000 gledalaca. SFR Jugoslavija protiv Engleske u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1988. u zapadnoj Nemačkoj. Plavi su bili ohrabreni posle dve pobede nad Severnom Irskom. Nedostajao je skalp Gordi Albiona za plasman na kontinentalni šampionat. Cela zemlja priželjkivala je slavlje, ali Englezi su nam brzo umirili, Piter Birdzli, Džon Barns, Brajan Robson i Toni Adams su golovima do 24. minuta rešili meč u korist gostiju. Srećko Katanec uspeo je u 80. samo da ublaži poraz.

Fudbalska Jugoslavija bila je u suzama, Plavi posle propuštenog Mondijala 1986. u Meksiku nisu izborili učešće ni na EURO.

Bilo je to poslednje gostovanje reprezentacije Engleske u Beogradu. Svašta se za skoro 38 godina dešavalo. Jugoslavije odavno nema, na srpskoj Marakani ne može da stane ljudi koliko je tog hladnog novembarskog dana bilo na tribinama, fudbal je potpuno drugačiji. Englezi su vicešampioni Evrope, a na tom takmičenju prošle godine u Nemačkoj prvi put su se sastali sa Srbijom i pobedili 1:0.

Srećko Katanec ljubazno se odazvao pozivu Žurnala da se priseti meča od pre skoro četiri decenije i govori o sutrašnjem spektaklu na stadionu „Rajko Mitić”.

- Sećam se te utakmice, naravno, kao i mog gola. Bio je korner, skočio sam, udario loptu glavom i ona se od zemlje odbila pod prečku – priča Katanec.

Bila su velika očekivanja od svih vas iz reprezentacije Jugoslavije od tog susreta, vi ste pogotkom samo ublažili katastrofu?

- Bilo je teško igrati posle 0:4 u 24. minutu. Pomislili smo već tada da bi bilo najbolje kad bi sudija odmah mogao da svira kraj. Englezi su bili toliko superiorniji. Mi smo podlegli pritisku, nismo se izborili sa ogromnim očekivanjima i desilo se to što jeste.

Možda vam je ta blamaža protiv Ostrvljana i pomogla da u narednim kvalifikacijama (za SP 1990) briljirate i pre Francuske i Škotske, bez poraza, odete na planetarni šampionat?

- Treba igrati i takve utakmice u životu. One moraju jednom da se dese. Pomogao nam je taj poraz da porastemo kao reprezentacija. Samo tako se stiče neophodno iskustvo. Shvatili smo što nam je potrebno da budemo bolji. Možda neki tim i može stalno da pobeđuje, ali ne na takav način. Svašta smo preživeli posle te utakmice, istrpeli smo kritike i izvukli pouku.

Teško je da bi u današnje vreme i neki selektor poput Ivice Osima tada preživeo poraz od 1:4 u odlučujućem meču kod kuće. Osim je ostao na klupi Jugoslavije i poznato je kako ste posle stigli do SP u Italiji i tamo do četvrtfinala?

- Verovatno bi danas selektor posle takvog poraza bio smenjen. Sada je mnogo više medija nego u ono vreme, pritisci su ogromni. Mnogo je ljudi koji komentarišu fudbal, a nisu direktno uključeni. Svako može da iznese mišljenje, eho je veliki, bez obzira da li je taj neko u pravu. Nema strpljenja ni za trenere kao nekad.

Engleska je bila i tad, a i sad je magnet za navijače, reprezentacija koja crpi inspiraciju u svakom delu protivničke selekcije?

- Promenili su se i Englezi, kao i čitav fudbal. Kad sam ja igrao bile su dve izmene, sad ih je pet. Fudbal je otišao napred, kad gubiš možeš da igrač i sa četiri napadača, što nekad nije bilo moguće. Englezi, konkretno, menjaju generacije, privrženi su svom stilu, ali nisu uvek bauk. Bio sam selektor Makedonije 2006. kad smo u Mančesteru s njima igrali 0:0, a u Skoplju smo prethodno poraženi 0:1. Ne mislim da je ostrvska selekcija i sad nepobediva, nekad bi dala Andori lagano pet-šest golova, u subotu je dva kod kuće, u junu jedan u gostima.

Srbija dakle, ima čemu da se nada sutra uveče?

- Igrački ste egal, sad šta će biti... U fudbalu odlučuju detalji, trenuci, svašta može da se desi. Penal, ruka, faul, crveni karton, toliko je momenata koji mogu da odrede pobednika.

Engleska je, ipak, vicešampion Evrope?

- Da, ali sve je to, ponoviću trenutak. Nije vaša reprezentacija lošija od Ostrvljana, svašta može da se desi.

Jeste li gledali Orlove protiv Letonije?

- Jesam. Teško je komentarisati takvu utakmicu. Verovatno ste očekivali pobedu od 2:0, 3:0. Fudbal je postao takav da se toleriše kad protivnik igra defanzivno. Ono što se nekad nazivao bunker, danas je niska zona ili zonsko branjenje. Praktično, deset igrača je na 20 do 30 metara od svog gola, teško je probiti takvog rivala. Sve reprezentacije su napredovale u tim segmentima, više niko ne osuđuje taj način igre. Za Srbiju je u Rigi bilo bitno da osvoji tri boda i ona je to uradila.

Generalno, kako vam se činiti tim Dragana Stojkovića, vašeg nekadašnjeg saigrača iz reprezentacije Jugoslavije?

- Za uspešan rezultat organizacija igre mora uvek da bude odlična. Piksi to radi dobro. Nije više ni kao trener toliko mlad, ima cilj, znamo kako treba da radi. Poslednjih godina vaša selekcija igra dosta organizovano. Danas je najbitnije da igrači, kako se često kaže, dobro stoje na terenu. Kad se stvori malo šansi treba ih iskoristiti za pobedu.

Orlovi, ipak, na dva velika takmičenja 2022. i 2024. nisu prošli grupu?

- Fudbal je danas takav da lošiji može da prođe dalje. Važna je dobra organizacija. I tim koji se brani sa dva brza igrača može svakome da napravi problem. Vaša selekcija ima iskustva, niko u reprezentaciji Srbije nije toliko mlad. Za 90 minuta protiv Engleske, ponoviću, utakmica može da ode u jednom ili drugom pravcu.

Kako vam se kao selektoru sa pozamašnim iskustvom u Evropi i na drugim kontinentima, deluje sadašnji sistem kvalifikacija, od marta do novembra?

- Neka reprezentacija bori se za veliko takmičenje osam, a neka dva meseca. Za kratko vreme treba pobeđivati, osvojiti potreban broj bodova i ako ne krene kako treba onda je problem. Sreća je jako bitan faktor. Forma igrača varira, niko ne može godinu dana da bude u istom ritmu. Ovakav sistem je rulet.

Formiranje Lige nacija 2018. uticalo je da se kvalifikacije skrate?

- Nema više prijateljskih utakmica. Liga nacija je trebalo da se koristi za pružanje šanse novim igračima, ali bogami, ne eksperimentiše se previše. Selektori su izloženi pritisku, svaka utakmica bitna je za FIFA rejting, šešire na žrebu za kvalifikacije ili veliko takmičenje i stalno se jure pobede – zaključio je Srećko Katanec.

Voleli bismo da sutra u reprezentaciji Srbije imamo igrača kakav je bio rođeni Ljubljančanin, brz, skočan, borben, trkački superioran i da zatrese mrežu Engleske, ali ne kao 1987. za 1:4 već da golom donese pobedu.