Колико има Срба кадрих да се подиче чињеницом да су голом, па још у полуфиналу Европског првенства, завили у црно Енглезе, у том тренутку, приде, светске прваке?
Само један!
Драган Џајић, председник Фудбалског савеза Србије и култне 1968, сходно ремек-делу у Фиренци, херој 20 милиона Југословена, пред читаоцима Спортског журнала уочи вечерашњег спектакла с Горди Албионом на овдашњој Маракани!
- Наравно да и сад имамо шансе, па нисмо аматери – одушеви нас оптимизмом, (и) „преко жице”, Џаја национале.
И...
- Прво, било је важно да освојимо три бода у Летонији, планирано - остварено. Енглеска је, наравно, фаворит, била је то и пре почетка такмичења, по извлачењу група, међутим, наши играчи имају огроман мотив и играмо пред домаћом публиком. Даћемо све од себе да победимо.
Тухелови Енглези, за разлику од Ремзијевих из '68, нису владари планете?
- И то је тачно! Нема дилеме... Ако ја лажем, не чини то статистика.
Вратимо се, за трен, у јутро пред чувени мегдан у Италији: о чему сте размишљали?
- Имали смо добар тим, играче. Били смо заједно шест-седам дана у Колећану, на припремама, одиграли и тренинг утакмицу. Нисам се уплашио, имао трему. Ја – сигурно нисам, не верујем ни да су други. На терену - ништа спектакуларно, равноправно све док нисам постигао гол. Увек треба имати стрпљења, додуше, променило се све - и генерација. Енглези, утисак је, не играју тако добро као острвски клубови, иако су нас једном, био сам на трибинама, победили 4:1, Осим је био селектор. Завршили су посао у 20. минуту?! Памтићу до краја живота и ту, моју утакмицу: добијамо прваке света, улазимо у финале. Незаборавно!
МОГУ СТРАНИ НОВИНАРИ ДА ПИШУ „ОВО И ОНО”...
Редовно смо под лупом, тражи нам се длака у јајету, ФСС је, отуд, подсетио – и вечерас, уосталом – као и увек, уз „не расизму”?
- Неки користе сваки тренутак да ту, како рекосте, длаку, траже Србији, ми – не. Репрезентација у дуел са Енглезима улази спортски, с мотивом да победи ако може. Све друго... Могу страни новинари да пишу „ово и оно” кад дођу у Београд, поготово кад знамо колико су нам Енглези наклоњени. Не бих у то улазио: интересује ме како ћемо да одиграмо пред толико публике. Победа нам доноси више психолошку добит и значила би за репрезентацију, селектора, све нас у спорту, народ... Да ли ћемо да успемо? Треба покушати.
Кошаркаши су на ЕП доживели дебакл, одбојкашице и ватерполисти, такође, остали без (виђених) медаља, пало слово, ејјј, на фудбалере. Обрадоваћете нацију?
- Много би нам значила та победа, у нашем Београду... Жао ми је због кошарке, али то не значи да спорт треба да замре, умре. Сви су такви: губи се, добија. Кошаркаши су сигурно добри, тренер врхунски, нисам ни за какво блаћење. Јесу елиминисани: можда нису имали дан, ЕП је такво да може свако сваког да победи. Наравно, нисам то очекивао, важили смо за фаворита да будемо прваци... Што се тиче фудбала, било би добро да одемо на СП, још кад бисмо победили Енглезе... Што да не, верујем у играче, морају и они... Па, нисмо ми баш Занзибар у фудбалу!
Победа 1968 – највећа југословенска икад, 2025 – српска?
- Била би, свакако, с обзиром на рејтинг, Енглези су у самом врху, је ли тако...
У надмености, свакако, као пре 57 година?
- Нисам те 1968, верујте, размишљао да ли су надмени, само... како да им дам гол!
Тад су били у најбољем саставу, сад - без Белингема, с највећим рејтингом, пресудио нам је на ЕП у Немачкој (1:0)?
- Сигурно Пикси зна боље од мене да ли ће и колико на игру Енглеза да се одрази Белингемово одсуство. Добро, боље да не игра, него... Ценим га, не знам ко ће да га одмени.
Кад већ поменусмо Пиксија, лакше би му било да вечерас на терену има Џајића и Бјековића?
- Еее, па не знам ја... Нека то Пикси каже, нећу ја... Никад за себе нисам говорио, увек то препустим другима. Ни позитивно, ни негативно... и тако цео живот.
На послетку, ко би могао да бљесне: Митровић – традиционално, Влаховић – показао је и у Летонији да је у форми?
- Све су то добри играчи: Митровић, Влаховић, Јовић, ови други... Изузетно их поштујем, знају важност утакмице, имају мотив да одиграју добро. Како ћемо да изгледамо – видећемо.
У Риги нисмо били сјајни, рекосте – најважније је било да освојимо бодове?
- При томе и стојим! Знам да су многи говорили: „Јао, ово...”, међутим, код играча и стручног штаба је преовладавало – три бода су императив, макар то било и 1:0. Сад, то је ад-акта, наравно, може и лаик да види да репрезентација може боље да одигра. Надамо се, колико вечерас...
ЏАЈИЋ У ЕПИЗОДИ „КАКО САМ 1968. У ФИРЕНЦИ СРУШИО ГОРДИ АЛБИОН”
Највећа југословенска победа
„Кад све саберем, тих 1:0 5. јуна 1968. против Енглеза у Фиренци... највећа југословенска победа! Горди Албион, две године раније, светски првак, у Италији на ЕП фаворит. Славили смо, иако, малтене, 80 минута са играчем мање. Осим се повредио, важило је – без права замене.
Фиренца '68 или Бари '91? Не могу то да „делим”... Као Сања и Драгана! Две највеће љубави!
Штета што нисмо били прваци Европе, тужан сам и после, ево, 57 година. У Риму, нарочито у првој финалној утакмици, били смо бољи од Италијана.”
Мур на патосу, ја на десној страни?!
„Чарлтон и Мур – светска класа, велике звезде и у данашњем фудбалу, лагано.
Наш успех из '68 је, зато, већи – надвисили смо светске прваке.
Мур је, међутим, у 87. минуту био посматрач, на патосу. Интересантна ситуација: Мусемић је центрирао, никад дотле мени, обично сам ја њему?! Чуди ме да Боби, изванредан у игри главом, није више скочио. Ја сам то учинио, примио лопту на груди, нисам је ударио главом, имао потребу... Док се Мур окретао, легла ми је како треба...
Откуд ја, лево крило, на десној страни? Не знам шта ми је било, вукла ме је нека инерција. Ни сад не бих могао да вам објасним...”
Бенкс није имао шанси
„Бенкс је био велики голман, међутим, није имао шанси. Ни времена да подигне руку! Не знам колико је било тачно метара, мало ближе од пенала. Имам пред очима слику, али... Све је морало муњевито, с обзиром на скок, чињеницу да је још неко од Енглеза могао да реагује, не само Мур...
Најдражи гол, било је, можда, лепших, са њим, ипак, не може ниједан да се пореди!
Даривао ми је велику популарност у Југославији, постао сам познатији у Европи. Велика сцена се памти: боље да одиграте једну такву утакмицу, него 100 у вашој земљи. То је тако...”
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
