Koliko ima Srba kadrih da se podiče činjenicom da su golom, pa još u polufinalu Evropskog prvenstva, zavili u crno Engleze, u tom trenutku, pride, svetske prvake?
Samo jedan!
Dragan Džajić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije i kultne 1968, shodno remek-delu u Firenci, heroj 20 miliona Jugoslovena, pred čitaocima Sportskog žurnala uoči večerašnjeg spektakla s Gordi Albionom na ovdašnjoj Marakani!
- Naravno da i sad imamo šanse, pa nismo amateri – oduševi nas optimizmom, (i) „preko žice”, Džaja nacionale.
I...
- Prvo, bilo je važno da osvojimo tri boda u Letoniji, planirano - ostvareno. Engleska je, naravno, favorit, bila je to i pre početka takmičenja, po izvlačenju grupa, međutim, naši igrači imaju ogroman motiv i igramo pred domaćom publikom. Daćemo sve od sebe da pobedimo.
Tuhelovi Englezi, za razliku od Remzijevih iz '68, nisu vladari planete?
- I to je tačno! Nema dileme... Ako ja lažem, ne čini to statistika.
Vratimo se, za tren, u jutro pred čuveni megdan u Italiji: o čemu ste razmišljali?
- Imali smo dobar tim, igrače. Bili smo zajedno šest-sedam dana u Kolećanu, na pripremama, odigrali i trening utakmicu. Nisam se uplašio, imao tremu. Ja – sigurno nisam, ne verujem ni da su drugi. Na terenu - ništa spektakularno, ravnopravno sve dok nisam postigao gol. Uvek treba imati strpljenja, doduše, promenilo se sve - i generacija. Englezi, utisak je, ne igraju tako dobro kao ostrvski klubovi, iako su nas jednom, bio sam na tribinama, pobedili 4:1, Osim je bio selektor. Završili su posao u 20. minutu?! Pamtiću do kraja života i tu, moju utakmicu: dobijamo prvake sveta, ulazimo u finale. Nezaboravno!
MOGU STRANI NOVINARI DA PIŠU „OVO I ONO”...
Redovno smo pod lupom, traži nam se dlaka u jajetu, FSS je, otud, podsetio – i večeras, uostalom – kao i uvek, uz „ne rasizmu”?
- Neki koriste svaki trenutak da tu, kako rekoste, dlaku, traže Srbiji, mi – ne. Reprezentacija u duel sa Englezima ulazi sportski, s motivom da pobedi ako može. Sve drugo... Mogu strani novinari da pišu „ovo i ono” kad dođu u Beograd, pogotovo kad znamo koliko su nam Englezi naklonjeni. Ne bih u to ulazio: interesuje me kako ćemo da odigramo pred toliko publike. Pobeda nam donosi više psihološku dobit i značila bi za reprezentaciju, selektora, sve nas u sportu, narod... Da li ćemo da uspemo? Treba pokušati.
Košarkaši su na EP doživeli debakl, odbojkašice i vaterpolisti, takođe, ostali bez (viđenih) medalja, palo slovo, ejjj, na fudbalere. Obradovaćete naciju?
- Mnogo bi nam značila ta pobeda, u našem Beogradu... Žao mi je zbog košarke, ali to ne znači da sport treba da zamre, umre. Svi su takvi: gubi se, dobija. Košarkaši su sigurno dobri, trener vrhunski, nisam ni za kakvo blaćenje. Jesu eliminisani: možda nisu imali dan, EP je takvo da može svako svakog da pobedi. Naravno, nisam to očekivao, važili smo za favorita da budemo prvaci... Što se tiče fudbala, bilo bi dobro da odemo na SP, još kad bismo pobedili Engleze... Što da ne, verujem u igrače, moraju i oni... Pa, nismo mi baš Zanzibar u fudbalu!
Pobeda 1968 – najveća jugoslovenska ikad, 2025 – srpska?
- Bila bi, svakako, s obzirom na rejting, Englezi su u samom vrhu, je li tako...
U nadmenosti, svakako, kao pre 57 godina?
- Nisam te 1968, verujte, razmišljao da li su nadmeni, samo... kako da im dam gol!
Tad su bili u najboljem sastavu, sad - bez Belingema, s najvećim rejtingom, presudio nam je na EP u Nemačkoj (1:0)?
- Sigurno Piksi zna bolje od mene da li će i koliko na igru Engleza da se odrazi Belingemovo odsustvo. Dobro, bolje da ne igra, nego... Cenim ga, ne znam ko će da ga odmeni.
Kad već pomenusmo Piksija, lakše bi mu bilo da večeras na terenu ima Džajića i Bjekovića?
- Eee, pa ne znam ja... Neka to Piksi kaže, neću ja... Nikad za sebe nisam govorio, uvek to prepustim drugima. Ni pozitivno, ni negativno... i tako ceo život.
Na posletku, ko bi mogao da bljesne: Mitrović – tradicionalno, Vlahović – pokazao je i u Letoniji da je u formi?
- Sve su to dobri igrači: Mitrović, Vlahović, Jović, ovi drugi... Izuzetno ih poštujem, znaju važnost utakmice, imaju motiv da odigraju dobro. Kako ćemo da izgledamo – videćemo.
U Rigi nismo bili sjajni, rekoste – najvažnije je bilo da osvojimo bodove?
- Pri tome i stojim! Znam da su mnogi govorili: „Jao, ovo...”, međutim, kod igrača i stručnog štaba je preovladavalo – tri boda su imperativ, makar to bilo i 1:0. Sad, to je ad-akta, naravno, može i laik da vidi da reprezentacija može bolje da odigra. Nadamo se, koliko večeras...
DžAJIĆ U EPIZODI „KAKO SAM 1968. U FIRENCI SRUŠIO GORDI ALBION”
Najveća jugoslovenska pobeda
„Kad sve saberem, tih 1:0 5. juna 1968. protiv Engleza u Firenci... najveća jugoslovenska pobeda! Gordi Albion, dve godine ranije, svetski prvak, u Italiji na EP favorit. Slavili smo, iako, maltene, 80 minuta sa igračem manje. Osim se povredio, važilo je – bez prava zamene.
Firenca '68 ili Bari '91? Ne mogu to da „delim”... Kao Sanja i Dragana! Dve najveće ljubavi!
Šteta što nismo bili prvaci Evrope, tužan sam i posle, evo, 57 godina. U Rimu, naročito u prvoj finalnoj utakmici, bili smo bolji od Italijana.”
Mur na patosu, ja na desnoj strani?!
„Čarlton i Mur – svetska klasa, velike zvezde i u današnjem fudbalu, lagano.
Naš uspeh iz '68 je, zato, veći – nadvisili smo svetske prvake.
Mur je, međutim, u 87. minutu bio posmatrač, na patosu. Interesantna situacija: Musemić je centrirao, nikad dotle meni, obično sam ja njemu?! Čudi me da Bobi, izvanredan u igri glavom, nije više skočio. Ja sam to učinio, primio loptu na grudi, nisam je udario glavom, imao potrebu... Dok se Mur okretao, legla mi je kako treba...
Otkud ja, levo krilo, na desnoj strani? Ne znam šta mi je bilo, vukla me je neka inercija. Ni sad ne bih mogao da vam objasnim...”
Benks nije imao šansi
„Benks je bio veliki golman, međutim, nije imao šansi. Ni vremena da podigne ruku! Ne znam koliko je bilo tačno metara, malo bliže od penala. Imam pred očima sliku, ali... Sve je moralo munjevito, s obzirom na skok, činjenicu da je još neko od Engleza mogao da reaguje, ne samo Mur...
Najdraži gol, bilo je, možda, lepših, sa njim, ipak, ne može nijedan da se poredi!
Darivao mi je veliku popularnost u Jugoslaviji, postao sam poznatiji u Evropi. Velika scena se pamti: bolje da odigrate jednu takvu utakmicu, nego 100 u vašoj zemlji. To je tako...”
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
