Почетна / Одбојка / Широм планете

Пост од скоро 30 година

Турска са Слободаном Бобом Ковачем и браћом Лагумџија вреба из Г групе, кренула максималном победом против Јапана
ФОТО: ФИВБ

Када је деловало да би на Светском првенству на Филипинима част српске одбојке требало да бране Орлови и Никола Грбић на клупи Пољске, промена селектора у једној европској селекцији је повећала број наших представника у далекој Азији. Наиме, у главној улози се нашао баш Слободан Ковач (58) захваљујући ангажману у репрезентацији Турске.

Свему је претходила и сапуница да ли ће кормило амбициозног националног тима преузети Боба или Радостин Стојчев. Када је и постало евидентно да бугарски стручњак више није у игри, уследио и расплет – Ковачева промоција. Имајући у виду да се све дешавало у току интерконтиненталног дела Лиге нација, новом стратегу време није било савезник.

Међутим, како је обезбедио опстанак у најкомерцијалнијем такмичењу уместо смењеног Умута Чакира, чији је мандат на клупи Турске потрајао једва и годину дана, челници Федерације су постигли оно што су желели. Обезбедили су да макар још једну сезону проведу у елитном друштву, иако је освајање медаље у било којем такмичењу готово немогућа мисија.

Далеко су Бобини пулени од сличних успеха женске репрезентације, па је и само појављивање на великим такмичењима тек делимична сатисфакција у односу на огромна улагања кровне организације. Док су даме увек у игри за висок пласман, одбојкаши се спорадично појављују на планетарној смотри. Ово ће им бити тек пето учешће у историји, али вреди напоменути да су играли и на Светском првенству у Пољској и Словенији 2022. године. Пре тога су учествовали сада већ давне 1998, да би потом уследио сушни период од две деценије током којег нису успели да изборе визу.

Сувишно је и напомињати да у не тако претерано богатој историји нису били конкурентни за медаљу. Штавише, најбољи резултат остварили су у повратничком налету 2022. када су догурали до 11. позиције. А претходно су углавном били на зачељу, чекајући и тада неке боље дане – 1956. су били 22, 1966. нешто успешнији захваљујући 15. месту, уз скромне партије и 1998. које су кумовале да се такмичење приведе крају поново у доњем дому – на 19. позицији.

Упркос свему, екипа у Ковачевој ери поседује потенцијал. Једини проблем је да полако понестаје стрпљења да се квалитети појединаца преточе у задовољавајући резултат. Колико је новоименовани селектор имао могућности да преко ноћи у јеку припрема за велики догађај нешто промени, вероватно не треба ни посебно наглашавати. Турска је на Филипине извесно кренула са скоро најјачим ростером. Састав би можда употпунио Јигит Гулмезоглу. Ипак, одбојкаша Фенербахчеа на коначном попису нема.

Међу путницима су свакако значајна имена Адиса и Мирзе Лагумџије, потом и Рамазана Ефеа Мандирачија, Мурата Јанипазара и Мерта Матића, јер су то уједно и момци који би требало да изнесу највећи терет. Али, може да се деси и да њихове најбоље партије не буду довољне за пласман у нокаут фазу. Разлог је врло једноставан – ривали у Г групи су помало и фаворизовани. Пре свега „недодирљиви“ Јапан и увек неугодна Канада. Како ће место у осмини финала изборити само два првопласирана тим, победа против симпатичне Либије је императив, уз повољан исход у преосталим дуелима.

Почетак је био сјајан, максимална победа над Јапаном, тачно на Бобин 58. рођендан.

ПРЕТПЛАЋЕН НА НАЦИОНАЛНЕ ТИМОВЕ

Слободан Ковач је тренерску каријеру започео у Радничком из Крагујевца 2008. године. Занимљиво је да је поред ангажмана у клупској одбојци, често радио и у различитим националним тимовима. Први аранжман такве врсте имао је у Ирану, да би касније предводио Словенију и Србију. Турска је већ четврта репрезентација у богатој биографији, чини се и једина која има етикету аутсајдера.

НАПАД НА ПРВУ МЕДАЉУ

Иако је имао и сјајну играчку каријеру, Слободан Ковач никада није освојио медаљу на планетарној смотри. Међутим, у својој ризници има по два европска и олимпијска одличја. Може да се похвали и са исто толико медаља од када је прешао у тренерске воде, захваљујући злату на Азијским играма (2014) и Европском првенству (2019).

ПОСТ ОД СКОРО 30 ГОДИНА

Поред поста од две деценије (2002-2022), током којег је Турска сањала пласман на планетарно такмичење, ова европска селекција је имала и дужи период без визе. Наиме, различите генерације су покушавале да овере пласман од 1970. до 1998. Када је репрезентација коначно успела у својој намери, годинама касније је поново проживљавала сличну судбину.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.