Армин: Нисам могао ни да се насмејем

Двоје српских представника било је на борилиштима првог дана Првенства света у Токију. Армин Синанчевић у бацању кугле није прошао у финале, баш као ни Милица Гардашевић у скоку удаљ.

Почнимо од нашег колоса Армина Синанчевића. Кад се подвуче црта он је 16. од 36 бацача најбољих бацача кугле на планети с 20,18 метара. У финале се ишло с 20 центиметара бољим резултатом – 20,38, колико је бацио пољак Конрад Буковјецки и као 12. ушао у борбу за медаље.

Рекордер Србије 821,88 м) је у последњем, трећем хицу остварио 20,18 метара, али то нажалост није било довољно да уђе међу 12 најбољих. Најпре је преступио, па намерно нагазио даску кад је видео да је хитац недовољан за улазак у 12 најбољих, да би на крају с 20,18 м остао у овој фази такмичења.

– Није био мој дан. Раније сам лакше решавао квалификације на светским првенствима и пролазио у завршницу. Дао сам све од себе. Међутим, фалио ми је тај 21 центиметар у последњем хицу – причао је Синанчевић после такмичења. – Било је проблематично за многе. Два првака Европе су испала. Четворица су само надмашила норму од 21,35 за финале, а најбољи је био Новозеланђанин Томас Волш с 21,75.

На загревању сте бацали око 20,50 метара, што би било довољно за улазак у финале?

– Мислио сам да ће за финале да буде потребно 20,90, као у Будимпешти на пример, где сам прошао с 20,92.

У Дохи 2019. ушао је у финале с 21,51 м, пре две сезоне у Будимпешти с 20,91 и истог дана био седми с 20,78, а на истом стадиону у Токију 2021. био коначно седми на Олимпијским играма с 20,96 м. Навикли смо да вицешампиона Европе (21,39 м – Минхен 2022), видимо у борби за медаље.

И кад је било теже успевали сте да уђете у финале?

– Ушао сам у сезону с повређена оба рамена.  С новим тренером Данилом Кртинићем радио сам пажљиво и успео да се опоравим потпуно. Да нам је неко у јануару понудио учешће на Првенству света оберучке бисмо прихватили.

Дакле, није било никаквих здравствених проблема?

– Кад ме већ то питате не могу да не одговорим искрено – било је, али нисам желео о томе да причам како не би изгледало да тражим алиби. Повредио сам трбушни зид наспрам желуца и од понедељка до дан пре такмичења нисам могао ни да се насмејем, а да ме не заболи. Устајао сам пажљиво. Не желим да се правдам за квалификације, јер ме ништа није болело током бацања. Али је вероватно утицало да не уђем потпуно здрав на такмичење.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ