Armin: Nisam mogao ni da se nasmejem

Dvoje srpskih predstavnika bilo je na borilištima prvog dana Prvenstva sveta u Tokiju. Armin Sinančević u bacanju kugle nije prošao u finale, baš kao ni Milica Gardašević u skoku udalj.

Počnimo od našeg kolosa Armina Sinančevića. Kad se podvuče crta on je 16. od 36 bacača najboljih bacača kugle na planeti s 20,18 metara. U finale se išlo s 20 centimetara boljim rezultatom – 20,38, koliko je bacio poljak Konrad Bukovjecki i kao 12. ušao u borbu za medalje.

Rekorder Srbije 821,88 m) je u poslednjem, trećem hicu ostvario 20,18 metara, ali to nažalost nije bilo dovoljno da uđe među 12 najboljih. Najpre je prestupio, pa namerno nagazio dasku kad je video da je hitac nedovoljan za ulazak u 12 najboljih, da bi na kraju s 20,18 m ostao u ovoj fazi takmičenja.

– Nije bio moj dan. Ranije sam lakše rešavao kvalifikacije na svetskim prvenstvima i prolazio u završnicu. Dao sam sve od sebe. Međutim, falio mi je taj 21 centimetar u poslednjem hicu – pričao je Sinančević posle takmičenja. – Bilo je problematično za mnoge. Dva prvaka Evrope su ispala. Četvorica su samo nadmašila normu od 21,35 za finale, a najbolji je bio Novozelanđanin Tomas Volš s 21,75.

Na zagrevanju ste bacali oko 20,50 metara, što bi bilo dovoljno za ulazak u finale?

– Mislio sam da će za finale da bude potrebno 20,90, kao u Budimpešti na primer, gde sam prošao s 20,92.

U Dohi 2019. ušao je u finale s 21,51 m, pre dve sezone u Budimpešti s 20,91 i istog dana bio sedmi s 20,78, a na istom stadionu u Tokiju 2021. bio konačno sedmi na Olimpijskim igrama s 20,96 m. Navikli smo da vicešampiona Evrope (21,39 m – Minhen 2022), vidimo u borbi za medalje.

I kad je bilo teže uspevali ste da uđete u finale?

– Ušao sam u sezonu s povređena oba ramena.  S novim trenerom Danilom Krtinićem radio sam pažljivo i uspeo da se oporavim potpuno. Da nam je neko u januaru ponudio učešće na Prvenstvu sveta oberučke bismo prihvatili.

Dakle, nije bilo nikakvih zdravstvenih problema?

– Kad me već to pitate ne mogu da ne odgovorim iskreno – bilo je, ali nisam želeo o tome da pričam kako ne bi izgledalo da tražim alibi. Povredio sam trbušni zid naspram želuca i od ponedeljka do dan pre takmičenja nisam mogao ni da se nasmejem, a da me ne zaboli. Ustajao sam pažljivo. Ne želim da se pravdam za kvalifikacije, jer me ništa nije bolelo tokom bacanja. Ali je verovatno uticalo da ne uđem potpuno zdrav na takmičenje.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU