Моја генерација је била последња безбрижна „банда” момака која је живела делимично срећно. Имали или немали, остајао нам је увек спорт и rock and roll. Град је у моје време дисао, бре! Ту и тамо отварале су се каверне егзистенције, али могло се, пријатељи моји - причао је своједобо певач Душан Прелевић.
Стонси или Битлси? Звезда или Партизан? То су једине дилеме моје младости. Кеве су се волеле под обавезно. Како не волети Џегера и Ленона? Шекија и Зорана – Јована Миладиновића? Беару и Шолета? Гицу Дамјановића и Жику Луна Јефтића? Моцу и Пижона. Дулета и Нешу Бјековића. Њихови судари у предвечерје градске вреве продужавали су нам наду и хранили снове о неоствареним каријерама.
Многи од нас прохујали су животом попут поветарца, сувог листа, нечујно, понеко громовито, успешно – неуспешно, али имали смо сударе МАЈСТОРА, који су нам својим играма шапутали да постоји нека тајна лепота у обичним стварима. А опет, великим за једну младост.
Битлси или Стонси? Партизан или Звезда? Ко сме да одабере? Важно је да смо у своје време умели да волимо. И поштујемо.
И КРОЗ СТО ГОДИНА ЉУДИ ЋЕ ПРИЧАТИ О БОБЕКУ, МИТИЋУ, ШЕКУЛАРЦУ...
Причао је своједобно Милован Илић Минимакс да је у Великој Британији ДЕРБИ је град (грофовија Дербишир), а у Енглеској (град Епсом) – традиционална трка расних трогодишњих грла на 1,5 миљу. Трка је добила назив по оснивачу, лорду ДЕРБИЈУ.
Значи (тамо, код њих), ДЕРБИ је град, трка и гроф. Код нас (то сви знају) ДЕРБИ је кад играју Партизан и Црвена звезда.
Међутим, једно време (прави) ДЕРБИ је пао у други план. У центру пажње били су дуели Војислав Шешељ – Радоман Божовић, Вук Драшковић – Милорад Вучелић, Тома Николић – Рака Радовић, Слободан Милошевић – Радован Караџић...
И кроз сто година људи ће причати о Бобеку, Митићу, Шекуларцу, Милутиновићу... Да ли ће неко поменути Божовића, Радовића, Вучелића?... Питам ја вас (а знам одговор).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
