У Мексику нема намештања и хулиганизма

Гостовање репрезентације Србије у Мексику идеална је прилика да се подсетимо колико је наших играча носило дресове клубове из земље која ће, заједно са САД и Канадом, трећи пут организовати Светско првенство. Списак је дугачак, најдубљи траг оставио је наравно Велибор Бора Милутиновић као играч,  тренер (УНАМ Пумас) и селектор, затим Мирослав Чермељ (УНАМ Пумас), Бранко Давидовић (Веракруз), Зденко Муф (Текос, Леон), Зоран Ђурић (Монтереј), Влада Стошић (Атланте), Миле Кнежевић, Војимир Синђић (Пуебла), Горан Милојевић (Америка), Мирослав Драганић (Тампико) и Шабан Романовић (Веракруз).

Муф је старијим и средовечним љубитељима фудбала у Србији познат као нападач новобеоградског Радничког. После распада СФРЈ мајстори су постали прволигаши, а у генерацији предвођеној с клупе Милованом Киће Ристивојевићем између осталих истицао се Зденко, нападач рођен у Смедеревској Паланци. Пуних пет сезона некадашњи шпиц провео је у Мексику, од 1997. до 2001. играо је у Текосу (НА 155 утакмица постигао је 42 гола), после шест месеци у Леону вратио се у претходни клуб и после годину дана, 2002. напустио Мексико и преселио се у Грчку.

Радо је Муф пристао да се за Журнал подсети на пола деценије проведене у земљи у којој је синоћ драстично ослабљени састав репрезентације Србије последњи тестирао домаћу селекцију уочи почетка Мондијала.

- Провео сам феноменалних пет година у Мексику. Тамо је фудбал спорт број један. Стадиони су увек пуни. Текос је мали клуб, прволигаш у моје време, сад је у трећем рангу, на нивоу аматера. Клуб је релативно млад, основан 1971. Био сам на прослави педесетогодишњице 2021. Имали смо стадион капацитета 25.000 људи, увек је био пун, наших навијача било је 10 до 15 хиљада, остало су биле гостујуће присталице – присећа се Муф.

Стекли сте огромно искуство у дуелима са великанима попут Америке, Чиваса…

- Наравно, све утакмице представљале су фантастичан доживљај. На стадионима нема хулиганизма. Навијачи пију пиво, различите групе седе заједно и бодре своје клубове.

Како је био пласиран Текос у ваше време?

- Из десет покушаја седам или осам пута играли смо у плеј-офу, два пута у полуфиналу.

Леон је већи клуб…

- Да, био је шест пута шампион. Провео сам у Леону само пола године, борили смо се за опстанак.

Како је Текос спао на ниске гране?

- То је универзитетски клуб. Криза је почела пре 20 година, изгубили су елитни статус 2012. Много Американаца је долазило да студира у Текосу, проблем је наставио кад их је било далеко мање. Мој некадашњи клуб сад је на аматерском нивоу.

Мексико је добро познат и по високој стопи криминала?

- Живот је и тад и сад био опасан. До центра града ишао сам само преко дана, ноћу нисам смео. У земљи нема средњег слоја становништва, има доста богатих и још више сиромашних. Огромна је стопа наталитета, мајке рађају по 10 до 15 деце.

Играли сте и на старој Астеки, једном од највећих стадиона на свету?

- Сећам се утакмица са Америком, није било столица, могло је да стане 120.000 људи, било их је 90.000. Кад сам их први пут видео у толиком броју заледио сам се.

Каква је организација мечева?

- Перфектна, све је под конац. О томе најбоље сведочи треће домаћинство Мондијала, истина сада заједно са САД и Канадом.

Јесу ли утакмице регуларне?

- Сигуран сам да нема намештања. Није их било док сам играо тамо, наставио сам често да гледам утакмице и после одласка из Мексика, истина мање јер су незгодни термини. Увек сам испред ТВ недељом у 19 часова, гледао сам скоро меч Толука – Пумас. Првенство је иначе, неизвесно, ако се не варам у последњих 15 година 14 различитих клубова је освајао титуле. У Мексику се игра по систему из Јужне Америке, за годину дана имају два шампиона.

Колики је квалитет мексичке лиге у односу на Бразил, Аргентину, МЛС?

- Квалитетнији је од америчког шампионата. Бразилци више улажу и тамо се игра боље, Аргентинци играју другачије. Много је битно што су утакмице „чисте”, што је суђење добро, коректно, кажњавају се играчи кад мало подигну ђон.

Пратили сте првенство Мексика и кад је садашњи селектор Србије Вељко Пауновић тренирао Чивас и Тигрес?

- Наравно, оставио је Вељко добар утисак у целој земљи.

Колико је тешко прилагодити се на велику надморску висину, рецимо у Толуку где су Орлови гостовали?

- Јако је тешко. Сећам се да ми је требало 15-20 минута да почнем нормално да дишем. Заиста је тешко у почетку. Наши репрезентативци нису провели превише времена тамо, па им није било лако. Толука бар није загађена, за разлику од највећег и главног града Мексико ситија где сам је пљувачка била тамне боје – закључио је Муф.