Gostovanje reprezentacije Srbije u Meksiku idealna je prilika da se podsetimo koliko je naših igrača nosilo dresove klubove iz zemlje koja će, zajedno sa SAD i Kanadom, treći put organizovati Svetsko prvenstvo. Spisak je dugačak, najdublji trag ostavio je naravno Velibor Bora Milutinović kao igrač, trener (UNAM Pumas) i selektor, zatim Miroslav Čermelj (UNAM Pumas), Branko Davidović (Verakruz), Zdenko Muf (Tekos, Leon), Zoran Đurić (Monterej), Vlada Stošić (Atlante), Mile Knežević, Vojimir Sinđić (Puebla), Goran Milojević (Amerika), Miroslav Draganić (Tampiko) i Šaban Romanović (Verakruz).
Muf je starijim i sredovečnim ljubiteljima fudbala u Srbiji poznat kao napadač novobeogradskog Radničkog. Posle raspada SFRJ majstori su postali prvoligaši, a u generaciji predvođenoj s klupe Milovanom Kiće Ristivojevićem između ostalih isticao se Zdenko, napadač rođen u Smederevskoj Palanci. Punih pet sezona nekadašnji špic proveo je u Meksiku, od 1997. do 2001. igrao je u Tekosu (NA 155 utakmica postigao je 42 gola), posle šest meseci u Leonu vratio se u prethodni klub i posle godinu dana, 2002. napustio Meksiko i preselio se u Grčku.
Rado je Muf pristao da se za Žurnal podseti na pola decenije provedene u zemlji u kojoj je sinoć drastično oslabljeni sastav reprezentacije Srbije poslednji testirao domaću selekciju uoči početka Mondijala.
- Proveo sam fenomenalnih pet godina u Meksiku. Tamo je fudbal sport broj jedan. Stadioni su uvek puni. Tekos je mali klub, prvoligaš u moje vreme, sad je u trećem rangu, na nivou amatera. Klub je relativno mlad, osnovan 1971. Bio sam na proslavi pedesetogodišnjice 2021. Imali smo stadion kapaciteta 25.000 ljudi, uvek je bio pun, naših navijača bilo je 10 do 15 hiljada, ostalo su bile gostujuće pristalice – priseća se Muf.
Stekli ste ogromno iskustvo u duelima sa velikanima poput Amerike, Čivasa…
- Naravno, sve utakmice predstavljale su fantastičan doživljaj. Na stadionima nema huliganizma. Navijači piju pivo, različite grupe sede zajedno i bodre svoje klubove.
Kako je bio plasiran Tekos u vaše vreme?
- Iz deset pokušaja sedam ili osam puta igrali smo u plej-ofu, dva puta u polufinalu.
Leon je veći klub…
- Da, bio je šest puta šampion. Proveo sam u Leonu samo pola godine, borili smo se za opstanak.
Kako je Tekos spao na niske grane?
- To je univerzitetski klub. Kriza je počela pre 20 godina, izgubili su elitni status 2012. Mnogo Amerikanaca je dolazilo da studira u Tekosu, problem je nastavio kad ih je bilo daleko manje. Moj nekadašnji klub sad je na amaterskom nivou.
Meksiko je dobro poznat i po visokoj stopi kriminala?
- Život je i tad i sad bio opasan. Do centra grada išao sam samo preko dana, noću nisam smeo. U zemlji nema srednjeg sloja stanovništva, ima dosta bogatih i još više siromašnih. Ogromna je stopa nataliteta, majke rađaju po 10 do 15 dece.
Igrali ste i na staroj Asteki, jednom od najvećih stadiona na svetu?
- Sećam se utakmica sa Amerikom, nije bilo stolica, moglo je da stane 120.000 ljudi, bilo ih je 90.000. Kad sam ih prvi put video u tolikom broju zaledio sam se.
Kakva je organizacija mečeva?
- Perfektna, sve je pod konac. O tome najbolje svedoči treće domaćinstvo Mondijala, istina sada zajedno sa SAD i Kanadom.
Jesu li utakmice regularne?
- Siguran sam da nema nameštanja. Nije ih bilo dok sam igrao tamo, nastavio sam često da gledam utakmice i posle odlaska iz Meksika, istina manje jer su nezgodni termini. Uvek sam ispred TV nedeljom u 19 časova, gledao sam skoro meč Toluka – Pumas. Prvenstvo je inače, neizvesno, ako se ne varam u poslednjih 15 godina 14 različitih klubova je osvajao titule. U Meksiku se igra po sistemu iz Južne Amerike, za godinu dana imaju dva šampiona.
Koliki je kvalitet meksičke lige u odnosu na Brazil, Argentinu, MLS?
- Kvalitetniji je od američkog šampionata. Brazilci više ulažu i tamo se igra bolje, Argentinci igraju drugačije. Mnogo je bitno što su utakmice „čiste”, što je suđenje dobro, korektno, kažnjavaju se igrači kad malo podignu đon.
Pratili ste prvenstvo Meksika i kad je sadašnji selektor Srbije Veljko Paunović trenirao Čivas i Tigres?
- Naravno, ostavio je Veljko dobar utisak u celoj zemlji.
Koliko je teško prilagoditi se na veliku nadmorsku visinu, recimo u Toluku gde su Orlovi gostovali?
- Jako je teško. Sećam se da mi je trebalo 15-20 minuta da počnem normalno da dišem. Zaista je teško u početku. Naši reprezentativci nisu proveli previše vremena tamo, pa im nije bilo lako. Toluka bar nije zagađena, za razliku od najvećeg i glavnog grada Meksiko sitija gde sam je pljuvačka bila tamne boje – zaključio je Muf.
TRENER U MOM REGIONU
Jeste li zadovoljni vašom trenerskom karijerom, vezani ste na klubove iz regiona u kojem živite – Karađorđe (Topola), Mladi radnik, Sloga (Petrovac), Morava (Velika Plana), Jasenica…
- Najlepše mi je blizu moje Smederevske Palanke. Imam A licencu, više puta su me odbijali za PRO, odustao sam od te želje, samim tim i od rada na višem nivou.
KAMERUNAC ME ODVEO U TEKOS
Posle novobeogradskog Radničkog igrali ste u Grčkoj (Janjina, Kalamata, Palefsinijakos) u Španiji (Badahoz). Ko vas je 1997. odveo u Meksiko?
- Menadžer mi je bio Kamerunac, učesnik SP 1994. u SAD. Zahvalan sam mu što mi je omogućio igranje u kvalitetnom takmičenju i drugačijem podneblju. Na kraju sam 2003. karijeru završio u Janjini.
LEPO SEĆANjE NA MAJSTORE
Srpska javnost pamti vas iz dresa novobeogradskog Radničkog?
- Zahvaljujući raspadu SFRJ izborili smo prvoligaški status. Sjajno smo se pokazali, bio sam u generaciji sa Vladanom Milojevićem, Vladimirom Šubertom, Darkom Tešovićem, Nebojšom Krupnikovićem… Sa Milojevićem se i danas čujem, igrali smo u isto vreme i u Grčkoj.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
