U Meksiku 99 odsto ljudi ne može bez fudbala

Mnogima ne bi bilo lako da odmah na mapi sveta pronađu Meksiko. Polovina zemaljske kugle sanja da kroči na tlo gde su fudbal, boks i veliki šeširi, popularni sombrerosi, deo svakodnevnice. A, još da obuje kopačke i nosiš dres meksičkog prvoligaša, to je surova čast i privilegija.

Vojimiru Sinđiću ispunile su se te tri želje. U sezoni 1998/99. igrao je za Pueblu, bio je u mogućnosti da srpski priča daleko od otadžbine sa Aleksandrom Janjićem, Miletom Kneževićem, Goranom Milojevićem, Viktorom Trenevskim, Dejanom Pekovićem i Zdenkom Mufom.

Plavokosi Ubljanin, iz njemu dragog sela Zvizdar, inače poreklom iz užičkog kraja, kaže da se osećao kao da je na sat-dva vožnje od zavičaja, a sve tako neobično kao u nekom filmu.

- Vratio bih se i ostao da živim u Meksiku, u sećanjima su ostale uspomene za ceo život, jer je sve bilo jednom rečju – super. Prva liga Meksika je vrhunska, stadioni su puni, od 30 do 80.000 ljudi je na svakoj utakmici. Sećam se da je Čivas iz Gvadalahare kao po pravilu gledalo 83.000 ljubitelja fudbala. Tako je bilo u moje vreme, a sad su brojke verovatno rapidno napredovale. Treba uživati na utakmici kad igraju Toluka, Nekaksa, Kruz Azul, Amerika, Monterej, Tigres... Meksikanci obožavaju fudbal, a od 100 odsto ispitanika čak 99 procenata zaokružilo bi da ne može bez najpopularnijeg sporta. Tako svi razmišljaju u državi od 130 miliona stanovnika. Tamo je fudbal jednako život, a na drugom mestu im je boks – pričao je Sinđić.

Internacionalnu karijeru imao je u takođe po mnogo čemu zanimljivom Izraelu, jedno vreme proveo je i u Mađarskoj.

- Publika je tamo temperamentna, baš kao i fudbaleri, navijači fanatično bodre svoj klub, i što je interesantno retko kad prave incidente. Recimo, navijači Pueble i Amerike zajedno gledaju utakmice, Meksikanci imaju običaj da porodično odu na stadion, dovode malu decu, viđao sam i bebe i nešto starije uz roditelje, dete od dve i tri godine. Gde ćete to da vidite u Evropi?! Milina je igrati ako si pošten i daješ sve od sebe, tamo ne vole neradnike na terenu, cene majstore i trkače, kao svuda u svetu. Jednostavno, pošten odnos i nemaš probleme. Ljudi žive za fudbal, odvajaju mnogo vremena i za boks mečeve, za njih je to više od sporta.

Puebla je jedan od četiri najpopularnija kluba u Meksiku, istoimeni grad ima pet miliona stanovnika.

- Meksiko siti je udaljen 100 kilometara od Pueble, jedan je od najvećih svetskih metropola. Blizu je vulkan Popokatepetlu, iz kojeg izlazi dim 24 sata 365 dana u godini. Imao sam osećaj da igram u nekom fudbalskom filmu, klima je dobra, toplo vreme, a nadmorska visina 2.400 metara. Toluka je na 600 metara većoj visini, i zaista je problem igrati, dva meseca bilo mi je potrebno da se priviknem. Zamislite da trenirate i igrate na Zlatiboru. Nije ni to lako, a da ne dogovorim u Meksiku.

Sinđić ne krije da ima mogućnost da u okolini Uba prati fudbal od Kanade do Novog Zelanda.

- Često gledam meksičku ligu, dobra je, ima mnogo stranaca, a treneri dolaze iz cele Južne Amerike. Kakav je Meksiko, najbolje se vidi po tome što je ovo treći put da organizuje Svetsko prvenstvo, prvo je to bilo 1970, pa 16 godina kasnije i evo sad uskoro počinje još jedan Mondijal u zemlji Sombrerosa. Zar je to mala stvar, neka neko nađe sličan primer u Evropi. Meksikanci mnogo ulažu u fudbal, baš je to lepota. Dobro plaćaju igrače i trenere, baš sam pre neki dan u sobi pronašao nekoliko velikih šešira i nosiću ih uskoro kad god budu igrali Meksikanci. Navijaću za njih, mada mi je žao što nisam otputovao sa Orlovima pre nekoliko dana.

Imao je čast da se druži i često vidi velika imena.

- Hoze Mari Bakero, nekadašnji igrač Barselone, bio mi je trener u Puebli, a Raul Kardenas i Alfredo Tena, legende meksičkog fudbala takođe su bili moji šefovi. Upoznao sam Uga Sančeza, posle igračke karijere desetak godina radio je kao TV komentator, a šest meseci pre mene za Selaju igrali su legendarni Butragenjo i Mičel. Čuveni centarfor iz Afrike Omam Bijik, legendarni Kamerunac, delio je sa mnom svlačioniocu Pueble, takođe i Migel Pardeza – podsetio se Vojimir Sinđić.