Стевановић: Дерби се добија главом, а не срцем

Горан Стевановић је у вечитом дербију био у две улоге – играча и тренера. Популарни Плави на терену је био 11 пута, девет у првенству и два у купу, уз биланс од једне победе, три ремија и седам пораза, односно два гола. Као тренер водио је црно-беле на једном мечу, славио је у 137. дуелу у шампионату – 2:1 на Маракани, кад је Звезда имала четири бода више.

- Дерби је обележава каријере свих играча који су били у два наша највећа клуба. Можда су моје речи прејаке, али волим да кажем да ко није играо дерби каријера му није испуњена до краја. Сан сваког дечака, поготово из Србије, јесте да вечити дерби одигра пред пуним стадионом. У време кад сам ја играо било је и 100.000 људи. То је сан, и кад га доживиш, све друго је споредно. У дербију се добија фудбалска лична карта – или јеси или ниси. Постајеш љубимац публике и све остало што иде уз то. То су такве утакмице – почиње разговор за Журнал Горан Стевановић.

Који меч против Црвене звезде вам је најдражи?

- Најлепши ми је други дерби, односно први у којем сам био стартер -1985. Ако се добро сећам, био сам играч утакмице. Резултат је био 1:1, а Небојша Вучићевић је постигао изједначујући гол у последњем минуту. Одиграо сам сјајно и тада сам стекао посебан статус код публике. Сећам се изјаве Славише Жунгула: „Рођена је велика звезда”. Доста је лакше играчима који су одрасли у Партизану. Од петлића смо играли против Звезде, од најмлађих дана се навикавали на ривалство и оно нас је  пратило кроз целу каријеру. Тада је и дерби омладинаца гледало више од хиљаду људи.

Да ли вам је било теже као играчу или тренеру?

- Кад си тренер много тога зависи од тебе, али ниси директан актер на терену. Као играч си укључен у игру и све се догађа „преко тебе”. Тежа је улога на клупи. Утакмицу гледаш из друге перспективе и мораш да водиш рачуна о многим стварима. Понекад то боли и више него кад си на терену. Постоји добра изрека: „Победа има више родитеља, а пораз само једног”. То јасно објашњава разлику између улоге тренера и играча.

Управо меч против црвено-белих из 2009. био је посебан, победа са играчем мање?

- Тај дерби био је јако специфичан. У то време смо били без управе, нигде није било ни директора, секретара. Због тога сам посебно захвалан играчима на тој победи. Тај тријумф ми је јако битан у животу. Борили смо се сами против свих. Звезда је тада била у налету и еуфорији, већ се видела као шампион, да је победила на Маракани, имала би седам бодова више и тешко бисмо то надокнадили. Одиграли смо сјајно, посебно друго полувреме без искљученог Срђе Кнежевића. И данас, када ме навијачи сретну, враћају филм и кажу: „Онај дерби нам је остао у срцу“.

Како вам делује Партизан данас, делује да је екипа спремна за највећу утакмицу српског фудбала?

- Партизан игра озбиљно, жао ми је што није остао у Европи и млади тим стекао искуство. Црно-бели морају да сваке јесени учествују у УЕФА такмичењима, бар у тој  Лиги конференције. Нећу да омаловажавам учеснике, али кад погледам ко све игра... Садашњи тим је талентован, школа црно-белих је годинама међу најбољима у Европи. За утакмицу каква ће бити против Звезде морају да сазревају у ходу. Дерби је увек специфичан. Ко се мало залети и уђе отвореног гарда, може да буде нокаутиран. Партизан има квалитет, може да одигра добро, ношен је добрим резултатима у првенству, убедљиво је побеђивао. Који бисте савет дали Благојевићевим изабраницима?

- Морају да буду мудри. Знам како смо ми добили дерби на Маракани. Нисмо имали већи посед лопте, није било  лепршавости, али смо победили. Некад се дешавало да смо губили утакмице у којима смо били бољи.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ