Некадашњи кошаркашки репрезентативац Душко Савановић био је почасни гост панела „Путем шампиона“ Фондације Новак Ђоковић, који је трећи пут ове године одржан на Вивалди форуму.
Савановић је амбасадор Еуролиге, члан УО Скијашког савеза Србије и оснивач Кошаркашке академије „Војвода“ – истински амбасадор интелектуалних, породичних и спортских вредности.
Спорт је само један део живота – поред породице, пријатеља и разноврсне свакодневице. Савановић је и током професионалне каријере у потпуности учествовао у одрастању своје деце.
– Мени је један од главних животних циљева био да постанем родитељ и било ми је немогуће да између тренинга немам воље и снаге да не проводим време са децом и учим их разним стварима од животне важности. Код младих људи уме да се догоди то да им се посао ослади до те мере да занемаре породицу, а то је страшна грешка, јер посао треба обликовати према потребама породице, а не обрнуто.
Спорт за децу у Србији је изузетно важан да би надоместио недостатке у савременом начину живота.
– По неким истраживањима Олимпијског комитета, закључци су потпуно супротни од онога што се често чује у нашем друштву – Србија није спортска нација, а није ни била. Праве спортске нације су оне у којима се већина становништва бави рекреативним спортом. Квалитет живота се огледа у бављењу спортом, својим телом – и то је оно што деци треба усадити у однос према спорту.
Душко је упозорио да је утицај родитеља на децу у спорту изузетно значајан, али често не и позитиван.
– Честа је појава да се код нас на спорт гледа као решење проблема, где родитељи виде прилику да се кроз спортске успехе њихове деце отплате кредити, а да се у мањој мери спорт види као предуслов за здрав начин живота. Родитељи су често контрадикторни у својим ставовома и изјавама, из којих се осећа жеља за контролом и остварењем неких циљева који су супротни слободи и уживању у спорту.
Осврнуо се на ситуацију и кошарци:
– Код нас је акценат на ривалитету кроз постојање енормно великог броја клубова, а самим тиме и утакмица. Сада се на то надовезала и могућност уписа и такмичења за колеџе у САД, за шта они од недавно плаћају деци, односно породицама.
На питање како сагледава процес настајања шампиона и да ли су успех, новац, слава оправдани каријерни циљеви, Савановић је одговорио:
– Успех не сме да има јединствену дефиницију, да буде подложан категоризацији. По мени је успех кад неко достигне максимум, што понекад није лако препознати, јер се на све то меша и его, део ваше личности који стално расте кроз живот. Мени је остварење сна било играти за репрезентацију, нешто што је уједно био и реално оствариво.
Сетио се разговора са његовим великим пријатељем, покојним музичарем Драгољубом Ђуричићем.
– Дошли смо до закључка да је жеља за сталним успехом једна врста комплекса, који није нужно негативна појава. Иако сам остварењу циљева посветио изузетно много времена, уз разна друга професионална одрицања и улагања контролисао сам каријеру, где је породица била главни циљ. Амбиција као водиља неће дати никакве трајне резултате и створити успехе ако код спортисте или било које друге професије не постоји дисциплина, као категорија од пресудног значаја – закључио је Савановић.
НЕПОВЕРЕЊЕ У СТРУКУ
Савановић сматра да се важност образовања у процесу стасавања младих спортиста подцењује, јер је чешћи став да се пре верује симболима успеха него стручњацима:
– Узречица – гладан ситом не верује – добро описује тај однос и многи нису спремни да верују саветима професора и тренера, а поготово бивших успешних професионалних спортиста – јер им се то чини као лицемерје са позиције успеха и признатости. Тешко је истицати важност образовања за здрав живот деце и њихово правилно одрастање у квалитетне људе, јер се императиву успеха даје примарни значај.
НЕ СМЕ ДА СЕ ИЗГУБИ ЉУДСКИ ФАКТОР
Савановић се осврнуо и на тему улоге вештачке интелигенције и технологије у спорту:
– Разни видови технологије су унапредили процес пресуђивања у спортовима, али би требало водити рачуна да се не изгуби људски фактор и да спорт остане спорт – јер то целој слици даје праву драж. Данас спорт пати од хиперпродукције догађаја и такмичења која ствара опасност да га учини досадним. У нашој земљи се некад живело за дербије, а прошле сезоне их је било чак 14.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
