Три највећа града у Србији: Београд, Ниш и Нови Сад, немају атлетски стадион. Направили смо велики помак атлетском двораном.
Показују то чињенице. До њене изградње имали смо 24 сениорске европске, светске и олимпијске медаље, а од тада, ево Ангелинина је 32?
– Једина смо земља у региону којa у главном граду нема атлетски стадион. То значи да немамо услове за оптималан, већ ни за минималан тренажни процес већим делом године. Надам се да ће бити завршен једног дана у Београду и да ћемо моћи да тренирамо нормално. Пре свега бих волео да то буде професионални стадион. Ту мислим да они који су претенденти за медаље имају своје термине, неометано раде и спреме се за борбу за најсјајнија одличја, која сви од њих очекују. Пут који пролазимо ми из Београда, Новог Сада и осталих градова, више је импровизација него реално планирање и спровођење тренажног процеса - казује Драгутин Топић.
Како то сад решавате?
– Проводимо много времена тамо где услови постоје, а то је ван земље или ван града. То има друге последице, које се тичу породице, пријатеља. Односи се и на мене и на Ангелину. Та одлажења ван нашег Београда у коме највише волимо да будемо биће неопходна и даље, али не у садашњој мери на коју смо принуђени јер немамо где да радимо.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.