Топић: Кидала ми се душа

Србија се опет с првенстава света враћа с медаљом. Прва је освојена 2013. године у Москви, а пета прекјуче у Токију. На 20. шампионату планете у јапанској престоници учинила је то Ангелина Топић скоком увис од 1,97 метара. С обзиром да има тек 20 година логично је очекивати да ће бити још много оваквих радости. Многи сматрају да ће превазићи и 15 сениорских: европских, светских и олимпијских одличја скакачице удаљ Иване Шпановић.

Забележили смо у јучерашњем извештају шта је српска рекордерка у дворани и на отвореном (1,98 м) рекла после „најстреснија два сата у животу“. Оца и тренера Драгутина Топића видели смо на телевизијским екранима повремено и било је јасно да све преживљава веома емотивно.

Како видите такмичење после преспаване ноћи?

– После преспаване или непреспаване, како за кога – нашалио се Драгутин на почетку разговора, а препукао глас је откривао да је медаља весело прослављена. – Мисли се свакако сређују. Не знам одакле да почнем.

Киша је доста тога одлучила. Почела је кад је Никола Олислагерс (Аустралија), надмашила 2,00 м, што је до краја било довољно за победу (после није успела на 2,02 м). Прве капи већ су деконцентрисале Јарославу Махучих (Украјина) и Ангелину. До тада су све висине савладале из првог покушаја, али су на „граници снова“ кикснуле на почетку.

Тад је кренуо пљусак, који је на 35 минута одложио такмичење, расхладио ваздух и добро натопио залетиште, начинило га клизавим, па је било јасно да ће мало која од девојака (шест их је укупно надмашило 1,97 м), успети да се помери резултатски. До краја је то учинила само Пољакиња Марија Жодзик и личним рекордом (2,00 м) постала вицешампионка.

Почнимо од кише, по којој ће сви памтити скок увис за даме?

– Остаје ми жао због тог, не кише, већ невремена. Апсолутно сам сигуран да је Ангелина требало да скочи први пут у каријери преко два метра. Верујем да је могла да надмаши можда и 2,02. У онаквим временским условима то просто није било могуће.

Сигурност коју је показала у квалификацијама и финалу до кише, кад је прескочила од шале све висине, потврђује ваше речи. Само ју је то одвојило од показатеља да је напредовала. Апсурдно је да је у сезони у којој није официјелно срушила лични рекорд освојила сребрну медаљу на ЕП у дворани у Апелдорну у марту и бронзану на СП на отвореном?

– Сад, остаје недоречено да ли би 2,00 било довољно за медаљу у Токију.

Шест ривалки је пре доласка у Земљу излазећег сунца ове сезоне имало надмашених 2,00 метра, највише Олислагерс – 2,04, а Ангелина је зимус забележила 1,96 и 1,95 на отвореном?

– Конкуренција је била фантастична. С једне стране жал, а с друге огромна срећа. Освајање медаље на светском првенству је њен сан, али и мој, као тренера. Немам ни разлога, али ни право да се жалим на лоше временске услове, јер се враћамо кући с медаљом. Шта би било кад би било то нико не зна.

Ангелина рече да јој је то било најтеже такмичење?

– Сигурно да је и њој, чим је убедљиво најтеже у целој мојој каријери.

Шта вам је посебно тешко пало?

– Више момената. Кад је прескочила умало два метра. Па кад је почело да пљушти због чега је такмичење одложено. Онда чекање да скочи она па да скочи њена највећа ривалка. И то не било која ривалка већ светска рекордерка са 2,10 метара, која је требало да прескочи за њу само 2,02 метра, што је остварила ове године већ, показала да има форму за то.

Превише се самоуверено Махучих понашала. Сат времена је лежала између два скока грејући се тренеркама?

– Врхунска је то такмичарка, олимпијска победница, бранила је светску титулу и само јој је злато било важно. Зато је пренела два покушаја на 2,02 после неуспешног првог на два метра. Њени покушаји одлучивали су о томе да ли ће Ангелина да остане на трећој позицији или ће да буде „дрвена медаља“.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ