Topić: Kidala mi se duša

Srbija se opet s prvenstava sveta vraća s medaljom. Prva je osvojena 2013. godine u Moskvi, a peta prekjuče u Tokiju. Na 20. šampionatu planete u japanskoj prestonici učinila je to Angelina Topić skokom uvis od 1,97 metara. S obzirom da ima tek 20 godina logično je očekivati da će biti još mnogo ovakvih radosti. Mnogi smatraju da će prevazići i 15 seniorskih: evropskih, svetskih i olimpijskih odličja skakačice udalj Ivane Španović.

Zabeležili smo u jučerašnjem izveštaju šta je srpska rekorderka u dvorani i na otvorenom (1,98 m) rekla posle „najstresnija dva sata u životu“. Oca i trenera Dragutina Topića videli smo na televizijskim ekranima povremeno i bilo je jasno da sve preživljava veoma emotivno.

Kako vidite takmičenje posle prespavane noći?

– Posle prespavane ili neprespavane, kako za koga – našalio se Dragutin na početku razgovora, a prepukao glas je otkrivao da je medalja veselo proslavljena. – Misli se svakako sređuju. Ne znam odakle da počnem.

Kiša je dosta toga odlučila. Počela je kad je Nikola Olislagers (Australija), nadmašila 2,00 m, što je do kraja bilo dovoljno za pobedu (posle nije uspela na 2,02 m). Prve kapi već su dekoncentrisale Jaroslavu Mahučih (Ukrajina) i Angelinu. Do tada su sve visine savladale iz prvog pokušaja, ali su na „granici snova“ kiksnule na početku.

Tad je krenuo pljusak, koji je na 35 minuta odložio takmičenje, rashladio vazduh i dobro natopio zaletište, načinilo ga klizavim, pa je bilo jasno da će malo koja od devojaka (šest ih je ukupno nadmašilo 1,97 m), uspeti da se pomeri rezultatski. Do kraja je to učinila samo Poljakinja Marija Žodzik i ličnim rekordom (2,00 m) postala vicešampionka.

Počnimo od kiše, po kojoj će svi pamtiti skok uvis za dame?

– Ostaje mi žao zbog tog, ne kiše, već nevremena. Apsolutno sam siguran da je Angelina trebalo da skoči prvi put u karijeri preko dva metra. Verujem da je mogla da nadmaši možda i 2,02. U onakvim vremenskim uslovima to prosto nije bilo moguće.

Sigurnost koju je pokazala u kvalifikacijama i finalu do kiše, kad je preskočila od šale sve visine, potvrđuje vaše reči. Samo ju je to odvojilo od pokazatelja da je napredovala. Apsurdno je da je u sezoni u kojoj nije oficijelno srušila lični rekord osvojila srebrnu medalju na EP u dvorani u Apeldornu u martu i bronzanu na SP na otvorenom?

– Sad, ostaje nedorečeno da li bi 2,00 bilo dovoljno za medalju u Tokiju.

Šest rivalki je pre dolaska u Zemlju izlazećeg sunca ove sezone imalo nadmašenih 2,00 metra, najviše Olislagers – 2,04, a Angelina je zimus zabeležila 1,96 i 1,95 na otvorenom?

– Konkurencija je bila fantastična. S jedne strane žal, a s druge ogromna sreća. Osvajanje medalje na svetskom prvenstvu je njen san, ali i moj, kao trenera. Nemam ni razloga, ali ni pravo da se žalim na loše vremenske uslove, jer se vraćamo kući s medaljom. Šta bi bilo kad bi bilo to niko ne zna.

Angelina reče da joj je to bilo najteže takmičenje?

– Sigurno da je i njoj, čim je ubedljivo najteže u celoj mojoj karijeri.

Šta vam je posebno teško palo?

– Više momenata. Kad je preskočila umalo dva metra. Pa kad je počelo da pljušti zbog čega je takmičenje odloženo. Onda čekanje da skoči ona pa da skoči njena najveća rivalka. I to ne bilo koja rivalka već svetska rekorderka sa 2,10 metara, koja je trebalo da preskoči za nju samo 2,02 metra, što je ostvarila ove godine već, pokazala da ima formu za to.

Previše se samouvereno Mahučih ponašala. Sat vremena je ležala između dva skoka grejući se trenerkama?

– Vrhunska je to takmičarka, olimpijska pobednica, branila je svetsku titulu i samo joj je zlato bilo važno. Zato je prenela dva pokušaja na 2,02 posle neuspešnog prvog na dva metra. Njeni pokušaji odlučivali su o tome da li će Angelina da ostane na trećoj poziciji ili će da bude „drvena medalja“.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU