Владана и Миа: Будне сањамо

Репрезентација Србије одиграла је две пријатељске утакмице против Пољске, забележила победу и пораз, али је добила и три девојке за будућност.

Нора Фајфрић је играла и борила се колико је могла, због јаког вируса три дана није ни тренирала, деловала је сигурно и показала да на њу може да се рачуна. Здраве, расположене и орне Владана Митровић и Миа Недељковић ауторизовале су прве поготке у дресу сениорске репрезентације.

- Прелепо ми је било претходних неколико дана а националним тимом. Ово, заиста, треба доживети, кад сам била млађа једини сан ми је био да будем део сениорске репрезентације – рекла је Владана Митровић.

Иако је и даље јуниорка, Миа Недељковић обукла је дрес сениорског тима:

- Неочекивано, али веома лепо. Изненадила сам се кад сам добила позив, ово је нешто што сваки спортиста сања и жели да оствари. Надам се да ћу остати овде, али бих волела и јуниоркама мојим да помогнем, мало ми недостају.

Омалено десно крило је додала:

- Било ми је прелепо ових дана, сјајно су ме прихватиле, иако су старије од мене увек су ми помагале и разговарале са мном. Лепа је атмосфера, допада ми се, надам се да ћу опет бити са овим девојкама.

Пивотмен Наисе се надовезала:

- Прелеп је осећај бити део ове екипе, све девојке су дивне, дружење је било сјајно и то ће ми заувек остати у сећању. Нас млађе прихватиле су феноменално, не осећа се никаква разлика, имам слободу да питам све што желим.

На констатацију да су искусније играчице у сваком тренутку биле спремне да помогну и разговарају с млађима, Миа је истакла:

- Катарина Крпеж Шлезак ми је доста помогла, разговарале смо и много тога ми је рекла што нисам ни знала. Сања Радосављевић ми је, такође, открила доста тога, Јована Јововић, Анђела Јањушевић, Драгана Цвијић, па све до Андрее Лекић... То су ствари које су паметне и памтиће се.

Владана Митровић имала је исто искуство:

- Много ми је значило што је на тренинзима у Старој Пазови била и Драгана Цвијић, видела сам како ради и драгоцено је то време проведено с њом. Катарина Бојичић ми је највише помагала, разговарала са мном, увек била спремна да помогне. И даље ми је невероватно да сам имала прилику да разговарам и тренирам са њима.

Постигле сте у Пољској и прве голове у сениорском дресу?

- Сањала сам тај тренутак читав живот. Реакција девојака на терену и на клупи после гола је заиста била нестварна. Памтићу до краја живота тај тренутак, имала сам са ким да поделим срећу.

Миа Недељковић је нагласила:

- Првенац је пао и кад сам схватила да сам постигла гол нисам веровала. Видела сам саиграчице како се радују, погледала ка клупи и све су скочиле, било ми је нереално.