Вера нас је довела до опстанка

Марко Неђић је играчку каријеру почео да се бави са осам година у Чукаричком, на Бановом брду је провео 11 година, а затим играо и у Обреновцу. У намери да направи успешну играчку каријеру омеле су га повреде, те је тренерским послом почео да се бави већ са 21 годином.

Данас важи за једном од најталентованијих тренера у Србији, а пре месец и по дана, дебитовао је у Супер лиги, био је пролетос најмлађи тренер у елити.

- Код мене је све некако ишло постепено, како са селекцијама, тако и са лиценцама где имам све могуће лиценце. Веома сам млад ушао у овај посао. Прошао сам буквално све од везивања пертли, „тренеру гладан сам”, од клинаца који су имали пет година па све до сениорског тима. Тренер мора да прође све фазе, признајем да то није лако. Кад сам радио у Звезди био сам играчима отац и мајка. Некада се дешавало да и сами родитељи долазе и говоре нам шта да сугеришемо њиховој  деци, јер у том периоду највише слушају тренера. Имали смо и децу од 15 година, која долазе са стране, онда смо моје колеге и ја били ту да им се нађемо. Водили смо их у позориште, биоскопе, опходили се према њима као према нашој деци. Развијали смо те међуљудске односе, тај однос играч-тренер, је веома битан – каже Неђић на почетку разговора.

Марко је после рада са млађим селекцијама Звезде постао шеф струке сениорског тима Графичара, прволигаша и филијале нашег најтрофејнијег клуба. Прилику да дебитује у елитном рангу српског фудбала Неђић је добио у нишком Радничком, чији је тренер постао уочи почетка плеј-аута.

- Некако се све поново издешавало преко ноћи, било је доста турбулентно. Ми смо у Графичару направили добре резултате, како у плеј-ауту, тако и у Купу Србије где смо дошли до полуфинала. Волео бих да смо и тамо могли да завршимо причу, али поново сам са сарадницима дошао у нову средину, окренуо нову страницу. Није било лако, баш због тешке ситуације у којој се клуб нашао. Погодило се да се све издешавало око Васкрса и сви смо веровали да можемо да се извучемо из тешке ситуације. Све је било неповољно по нас, свака утакмица је била турбулентна, сваку је испратио неки пех. Поносан сам на цео тим, хвала Богу, све је испало како треба.

Многи, ангажовање Неђића од стране Радничког, па и његов долазак у Ниш, карактеришу као велику храброст.       

- Сигурно да је требало храбрости, али без велике битке, нема ни великих јунака. Волимо изазове, да се надмећемо, то нам није страно, али би било лепо да је та борба била у горњем делу елите. Желим да Раднички увек буде у врху. Имамо путоказ којим желимо да наставимо. Било је сигурно храбро доћи у ситуацији каква је била. Ипак не би нас ни Бог довео у њу, да не мисли да можемо то да урадимо. Много значи и подршка Управе клуба, поверење које нам је указано. Драго ми је да сам им се одужио на најбољи начин.

Пет победа, реми и пораз забележио је Неђићев тим у плеј-ауту. Кад се сумирају последњих месец и по дана, иза стручног штаба Нишлија су непреспаване ноћи, као и максимални рад, али исплатило се.

- Буквално смо све до утакмице са ТСЦ-ом имали тај притисак, док није обезеђен опстанак. Шест утакмица, од којих је свака била посебна прича. Многе ствари су се дешавале неочекивано, морали смо много да импровизујемо. Свачега је ту било, од Витасове „главе”  пред Крагујевац, до црвеног картона Радомира Милосављевића, па повреде Милијана Илића, али смо стварно са играчима изнели све како треба. Веровали смо и вратило се.

Није било тешко само пре утакмица, већ и после. Неки од мечева окарактерисани су као мечеви „за инфаркт” попут оних против Јавора или лучанске Младости.

- Било је свега, то су неке ситуације кад треба да буде најлепше. Долазили смо до победа на тежи начин, али смо освајали бодове. Најтеже је после пораза, ми смо на срећу имали само један, али сам и ту видео малу пољуљаност. Утакмице против Јавора, Младости, Напретка, па и ТСЦ-а, биле су баш стресне, али смо победили, то је најбитније и кључно. И Крагујевчане је требало да  победимо, али ето бод је на неки начин и подигао екипу. Слушао сам приче да не можемо да се вратимо када први примимо гол. Демантовали смо све после ТСЦ-а. Веома је важно да радимо на међуљудским односима, психологији, менталитету, тако да мислим да то полако враћамо.

Од доласка младог стручњака на Чаир, готово сви играчи добили су шансу да покажу шта знају.

- Неки играчи у ранијем периоду нису имали велику минутажу и они су можда мало били у другом плану. Требало је вратити све те момке, да им се повећа радна етика, па вера у себе, поврати самопоуздање. Сезона је дуга и сваки играч за нас је битан.

У Нишу је Неђића дочекала екипа која је спој младости и искуства, а неки играчи су чак и приближни са годинама. Намеће се питање како у таквој ситуацији успоставити баланс.

- Ауторитет се увек стиче знањем, под један, под два, имамо то искуство од раније, знамо како да препознамо одређене ситуације, како је радити под притиском, како да их саветујемо. Сваки играч је јединка за себе и мора тај индивидуални приступ сваком од њих да постоји. Тај спој младости и искуства је веома битан, посебно за младе који треба да имају старије играче као пример. Да они буду добри момци, прави радници, испоставило се да ми све то имамо и то ми је посебно драго.