Vera nas je dovela do opstanka

Marko Neđić je igračku karijeru počeo da se bavi sa osam godina u Čukaričkom, na Banovom brdu je proveo 11 godina, a zatim igrao i u Obrenovcu. U nameri da napravi uspešnu igračku karijeru omele su ga povrede, te je trenerskim poslom počeo da se bavi već sa 21 godinom.

Danas važi za jednom od najtalentovanijih trenera u Srbiji, a pre mesec i po dana, debitovao je u Super ligi, bio je proletos najmlađi trener u eliti.

- Kod mene je sve nekako išlo postepeno, kako sa selekcijama, tako i sa licencama gde imam sve moguće licence. Veoma sam mlad ušao u ovaj posao. Prošao sam bukvalno sve od vezivanja pertli, „treneru gladan sam”, od klinaca koji su imali pet godina pa sve do seniorskog tima. Trener mora da prođe sve faze, priznajem da to nije lako. Kad sam radio u Zvezdi bio sam igračima otac i majka. Nekada se dešavalo da i sami roditelji dolaze i govore nam šta da sugerišemo njihovoj  deci, jer u tom periodu najviše slušaju trenera. Imali smo i decu od 15 godina, koja dolaze sa strane, onda smo moje kolege i ja bili tu da im se nađemo. Vodili smo ih u pozorište, bioskope, ophodili se prema njima kao prema našoj deci. Razvijali smo te međuljudske odnose, taj odnos igrač-trener, je veoma bitan – kaže Neđić na početku razgovora.

Marko je posle rada sa mlađim selekcijama Zvezde postao šef struke seniorskog tima Grafičara, prvoligaša i filijale našeg najtrofejnijeg kluba. Priliku da debituje u elitnom rangu srpskog fudbala Neđić je dobio u niškom Radničkom, čiji je trener postao uoči početka plej-auta.

- Nekako se sve ponovo izdešavalo preko noći, bilo je dosta turbulentno. Mi smo u Grafičaru napravili dobre rezultate, kako u plej-autu, tako i u Kupu Srbije gde smo došli do polufinala. Voleo bih da smo i tamo mogli da završimo priču, ali ponovo sam sa saradnicima došao u novu sredinu, okrenuo novu stranicu. Nije bilo lako, baš zbog teške situacije u kojoj se klub našao. Pogodilo se da se sve izdešavalo oko Vaskrsa i svi smo verovali da možemo da se izvučemo iz teške situacije. Sve je bilo nepovoljno po nas, svaka utakmica je bila turbulentna, svaku je ispratio neki peh. Ponosan sam na ceo tim, hvala Bogu, sve je ispalo kako treba.

Mnogi, angažovanje Neđića od strane Radničkog, pa i njegov dolazak u Niš, karakterišu kao veliku hrabrost.       

- Sigurno da je trebalo hrabrosti, ali bez velike bitke, nema ni velikih junaka. Volimo izazove, da se nadmećemo, to nam nije strano, ali bi bilo lepo da je ta borba bila u gornjem delu elite. Želim da Radnički uvek bude u vrhu. Imamo putokaz kojim želimo da nastavimo. Bilo je sigurno hrabro doći u situaciji kakva je bila. Ipak ne bi nas ni Bog doveo u nju, da ne misli da možemo to da uradimo. Mnogo znači i podrška Uprave kluba, poverenje koje nam je ukazano. Drago mi je da sam im se odužio na najbolji način.

Pet pobeda, remi i poraz zabeležio je Neđićev tim u plej-autu. Kad se sumiraju poslednjih mesec i po dana, iza stručnog štaba Nišlija su neprespavane noći, kao i maksimalni rad, ali isplatilo se.

- Bukvalno smo sve do utakmice sa TSC-om imali taj pritisak, dok nije obezeđen opstanak. Šest utakmica, od kojih je svaka bila posebna priča. Mnoge stvari su se dešavale neočekivano, morali smo mnogo da improvizujemo. Svačega je tu bilo, od Vitasove „glave”  pred Kragujevac, do crvenog kartona Radomira Milosavljevića, pa povrede Milijana Ilića, ali smo stvarno sa igračima izneli sve kako treba. Verovali smo i vratilo se.

Nije bilo teško samo pre utakmica, već i posle. Neki od mečeva okarakterisani su kao mečevi „za infarkt” poput onih protiv Javora ili lučanske Mladosti.

- Bilo je svega, to su neke situacije kad treba da bude najlepše. Dolazili smo do pobeda na teži način, ali smo osvajali bodove. Najteže je posle poraza, mi smo na sreću imali samo jedan, ali sam i tu video malu poljuljanost. Utakmice protiv Javora, Mladosti, Napretka, pa i TSC-a, bile su baš stresne, ali smo pobedili, to je najbitnije i ključno. I Kragujevčane je trebalo da  pobedimo, ali eto bod je na neki način i podigao ekipu. Slušao sam priče da ne možemo da se vratimo kada prvi primimo gol. Demantovali smo sve posle TSC-a. Veoma je važno da radimo na međuljudskim odnosima, psihologiji, mentalitetu, tako da mislim da to polako vraćamo.

Od dolaska mladog stručnjaka na Čair, gotovo svi igrači dobili su šansu da pokažu šta znaju.

- Neki igrači u ranijem periodu nisu imali veliku minutažu i oni su možda malo bili u drugom planu. Trebalo je vratiti sve te momke, da im se poveća radna etika, pa vera u sebe, povrati samopouzdanje. Sezona je duga i svaki igrač za nas je bitan.

U Nišu je Neđića dočekala ekipa koja je spoj mladosti i iskustva, a neki igrači su čak i približni sa godinama. Nameće se pitanje kako u takvoj situaciji uspostaviti balans.

- Autoritet se uvek stiče znanjem, pod jedan, pod dva, imamo to iskustvo od ranije, znamo kako da prepoznamo određene situacije, kako je raditi pod pritiskom, kako da ih savetujemo. Svaki igrač je jedinka za sebe i mora taj individualni pristup svakom od njih da postoji. Taj spoj mladosti i iskustva je veoma bitan, posebno za mlade koji treba da imaju starije igrače kao primer. Da oni budu dobri momci, pravi radnici, ispostavilo se da mi sve to imamo i to mi je posebno drago.