Био је играч из сенке, не атрактиван као бројни мајстори из Звездине најсјајније генерације, али изузетно захвалан и битан у склапању шампионског мозаика. На данашњи дан пре 34 године у Токију подигао је пехар Интерконтиненталног купа, трофеј намењен незваничном прваку света. Милорад Ратковић, рођени Зеничанин, незамењив у саставу црвено-белих у сезони 1991/92. у којој је наш највећи клуб бранио европску титулу.
Некадашњи везиста утакмицу са Коло-колом добро памти, посебно кад дође или се приближи 8. децембар, у срцима сваког звездаша најважнији датум после антологијског 29. маја 1991. и финала Купа европских шампиона у Барију:
- Датум меча у Токију славим као свој други рођендан. Добро се сећам бројних детаља пре и после утакмице против Чилеанаца. Коло-коло је био јак. Пратили смо Копа Либертадорес како бисмо сазнали ко ће нам бити ривал у борби за трофеј. Наш ривал је елиминисао Олимпију из Парагваја, Боку јуниорс у полуфиналу... Знали смо да нас чека тежак меч.
Многи не знају да сте са играчима Коло-кола познавали доста добро?
- Чилеанци и ми били смо смештени у истом хотелу у Токију. Долазиле су њихове ТВ екипе, давали оптимистичне изјаве, малтене су нас исмејавали. Дошао је да их посети и конзул. Били су у дилеми где да прославе тријумф – у хотелу или конзулату. Коштала их је претерана самоувереност. Њихове приче су нас додатно мотивисале да истрајемо и победимо.
Окршај у Токију је и последњи сјај ваше незаборавне генерације?
- Знали смо да шансу за освајање Интерконтиненталног купа не смемо да испустимо. У Југославији је почео рат и били смо свесни да је тешко поново играти такве утакмице, камоли победити. Славили смо убедљиво, потпуно заслужено и обрадовали целу земљу, Југославију без Хрватске и Словеније
ПЕНАЛИ ПРЕСУДИЛИ ТРКУ СА ПАРТИЗАНОМ
Сезону 1991/92. обележили сте и освајањем титуле у Југославији, за длаку испред Партизана?
- Црно-беле је с клупе предводио Ивица Осим, имали су јако добар тим. Били смо изједначени. Пресудили су пенали, извођени после сваке нерешене утакмице. Ми смо били непогрешиви, добили и два дербија на тај начин. Партизан је освојио куп, победио нас у првом мечу, ми два пута водили у реваншу, на крају нам је Јокановић дао гол за 2:2 у финишу, голману Лековићу лопта се измигољила из руку.
Није вас уплашио што сте пред одлазак на одмор остали без капитена Дејана Савићевића због црвеног картона?
- Нимало, знали смо да је квалитет на нашој страни. На терену се ниједног тренутка није осетило да смо бројчано инфериорни. Савићевић је, иначе, неправедно искључен. Тај Чилеанац играо је фластера на Деји, провоцирао га је цело прво полувреме, дисао му за вратом. Кад му је дошао да врха главе, Савићевић се само отргнуо од њега, није га ни дотакао, Чилеанац је одглумио да је ударен, а швајцарски судија Ретлисбергер му је без консултација са било ким показао црвени картон.
Владимир Југовић је за Журнал пре годину дана, присећајући се утакмице у Токију, рекао да се о сезони 1991/92. мало причало, а да је и она била успешна?
- Свакако, освојили смо два од четири могућа трофеја. Имали смо велики пех да због рата у Хрватској све утакмицу у Купу шампиона играмо ван Београда и Југославије. Мењали смо места домаћинства, пратиле су нас Делије, али нигде није могло да буде као на Маракани. Поново бисмо дошли до финала да смо могли да будемо домаћини на свом терену.
Ипак, мало вам је недостајало да играте у финалу са Барселоном?
- Потпуно сам сагласан са изјавом Дарка Панчева да Европи није одговарало да се екипа из комунистичке Југославије други пут узастопно бори за трофеј. Многима смо на Старом континенту већ направили штету претходне сезоне. Зачуђујуће је да допинг контроле није било само за утакмицу са Сампдоријом у Софији, на свим претходним мечевима смо је пролазили. Врло брзо су се појавили докази о допинговању играча италијанских екипа. Открио је то и Здењек Земан видевши какав је Дел Пјеро. Почела су истраживања на Апенинима, сећам се да је свих 25 играча ако се не варам Парме једне сезоне пало на допинг контроли. Тад сам се сетио тог нашег меча са Сампдоријом. Касније се све то заташкало.
Тврдите да је Звезда многима сметала у Европи?
- Почео је рат и имали смо много потешкоћа приликом путовања. Уводили су нас бројне забране, практично су нам заблиндирали државу. Где год да смо отишли, посматрали су нас као криминалце. Нас су кривили за ратове и распад Југославије. Трагедија је на какав нам се начин распала земља. И Звезда је била велика жртва свих дешавања, сви смо отишли у иностранство јер су уведене санкције и клуб три године није могао да игра у Европи, где је претходно био међу најјачим тимовима – закључио је Милорад Ратковић.
И ДАНАС ГЛЕДАМ ЗВЕЗДИНЕ УТАКМИЦЕ
Јесте ли остали у контакту са саиграчима из Токија?
- Дуго сам се чуо и виђао са Владом Стошићем. Он је попут мене остао да живи у Шпанији, по завршетку каријере био спортски директор Бетиса. Са Белодедићем сам се виђао док је играо у Шпанији. Свако је отишао на своју страну. Михајловића смо младог изгубили, био је велики играч и човек. Наставио сам да пратим и навијам за Звезду, не само у фудбалу.
НАДАМ СЕ ДА ДОЛАЗИМ СА СЕЛТОМ У БЕОГРАД
Најдубљи траг оставили сте у Селти, тамо остали и по завршетку каријере?
- Да, шест сезона играо сам у Вигу и људи из клуба су ме прихватили после последње године каријере у Севиљи. Радио сам прво са млађим категоријама, био директор омладинске школе. У Шпанији сам завршио школовање за ПРО лиценцу. Од 2009. сам у скаутској служби првог тима. Долазио сам у Београд на Звездине утакмице, пролетос у Панчеву гледао квалификациони турнир омладинаца за Европско првенство. Црвено-беле сам прошле године гледао и у Монаку у Лиги шампиона. Надам се да ћу доћи на Маракану крајем јануара, кад Селта буде гостовала Звезди у Лиги Европе.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
