Bio je igrač iz senke, ne atraktivan kao brojni majstori iz Zvezdine najsjajnije generacije, ali izuzetno zahvalan i bitan u sklapanju šampionskog mozaika. Na današnji dan pre 34 godine u Tokiju podigao je pehar Interkontinentalnog kupa, trofej namenjen nezvaničnom prvaku sveta. Milorad Ratković, rođeni Zeničanin, nezamenjiv u sastavu crveno-belih u sezoni 1991/92. u kojoj je naš najveći klub branio evropsku titulu.
Nekadašnji vezista utakmicu sa Kolo-kolom dobro pamti, posebno kad dođe ili se približi 8. decembar, u srcima svakog zvezdaša najvažniji datum posle antologijskog 29. maja 1991. i finala Kupa evropskih šampiona u Bariju:
- Datum meča u Tokiju slavim kao svoj drugi rođendan. Dobro se sećam brojnih detalja pre i posle utakmice protiv Čileanaca. Kolo-kolo je bio jak. Pratili smo Kopa Libertadores kako bismo saznali ko će nam biti rival u borbi za trofej. Naš rival je eliminisao Olimpiju iz Paragvaja, Boku juniors u polufinalu... Znali smo da nas čeka težak meč.
Mnogi ne znaju da ste sa igračima Kolo-kola poznavali dosta dobro?
- Čileanci i mi bili smo smešteni u istom hotelu u Tokiju. Dolazile su njihove TV ekipe, davali optimistične izjave, maltene su nas ismejavali. Došao je da ih poseti i konzul. Bili su u dilemi gde da proslave trijumf – u hotelu ili konzulatu. Koštala ih je preterana samouverenost. Njihove priče su nas dodatno motivisale da istrajemo i pobedimo.
Okršaj u Tokiju je i poslednji sjaj vaše nezaboravne generacije?
- Znali smo da šansu za osvajanje Interkontinentalnog kupa ne smemo da ispustimo. U Jugoslaviji je počeo rat i bili smo svesni da je teško ponovo igrati takve utakmice, kamoli pobediti. Slavili smo ubedljivo, potpuno zasluženo i obradovali celu zemlju, Jugoslaviju bez Hrvatske i Slovenije
PENALI PRESUDILI TRKU SA PARTIZANOM
Sezonu 1991/92. obeležili ste i osvajanjem titule u Jugoslaviji, za dlaku ispred Partizana?
- Crno-bele je s klupe predvodio Ivica Osim, imali su jako dobar tim. Bili smo izjednačeni. Presudili su penali, izvođeni posle svake nerešene utakmice. Mi smo bili nepogrešivi, dobili i dva derbija na taj način. Partizan je osvojio kup, pobedio nas u prvom meču, mi dva puta vodili u revanšu, na kraju nam je Jokanović dao gol za 2:2 u finišu, golmanu Lekoviću lopta se izmigoljila iz ruku.
Nije vas uplašio što ste pred odlazak na odmor ostali bez kapitena Dejana Savićevića zbog crvenog kartona?
- Nimalo, znali smo da je kvalitet na našoj strani. Na terenu se nijednog trenutka nije osetilo da smo brojčano inferiorni. Savićević je, inače, nepravedno isključen. Taj Čileanac igrao je flastera na Deji, provocirao ga je celo prvo poluvreme, disao mu za vratom. Kad mu je došao da vrha glave, Savićević se samo otrgnuo od njega, nije ga ni dotakao, Čileanac je odglumio da je udaren, a švajcarski sudija Retlisberger mu je bez konsultacija sa bilo kim pokazao crveni karton.
Vladimir Jugović je za Žurnal pre godinu dana, prisećajući se utakmice u Tokiju, rekao da se o sezoni 1991/92. malo pričalo, a da je i ona bila uspešna?
- Svakako, osvojili smo dva od četiri moguća trofeja. Imali smo veliki peh da zbog rata u Hrvatskoj sve utakmicu u Kupu šampiona igramo van Beograda i Jugoslavije. Menjali smo mesta domaćinstva, pratile su nas Delije, ali nigde nije moglo da bude kao na Marakani. Ponovo bismo došli do finala da smo mogli da budemo domaćini na svom terenu.
Ipak, malo vam je nedostajalo da igrate u finalu sa Barselonom?
- Potpuno sam saglasan sa izjavom Darka Pančeva da Evropi nije odgovaralo da se ekipa iz komunističke Jugoslavije drugi put uzastopno bori za trofej. Mnogima smo na Starom kontinentu već napravili štetu prethodne sezone. Začuđujuće je da doping kontrole nije bilo samo za utakmicu sa Sampdorijom u Sofiji, na svim prethodnim mečevima smo je prolazili. Vrlo brzo su se pojavili dokazi o dopingovanju igrača italijanskih ekipa. Otkrio je to i Zdenjek Zeman videvši kakav je Del Pjero. Počela su istraživanja na Apeninima, sećam se da je svih 25 igrača ako se ne varam Parme jedne sezone palo na doping kontroli. Tad sam se setio tog našeg meča sa Sampdorijom. Kasnije se sve to zataškalo.
Tvrdite da je Zvezda mnogima smetala u Evropi?
- Počeo je rat i imali smo mnogo poteškoća prilikom putovanja. Uvodili su nas brojne zabrane, praktično su nam zablindirali državu. Gde god da smo otišli, posmatrali su nas kao kriminalce. Nas su krivili za ratove i raspad Jugoslavije. Tragedija je na kakav nam se način raspala zemlja. I Zvezda je bila velika žrtva svih dešavanja, svi smo otišli u inostranstvo jer su uvedene sankcije i klub tri godine nije mogao da igra u Evropi, gde je prethodno bio među najjačim timovima – zaključio je Milorad Ratković.
I DANAS GLEDAM ZVEZDINE UTAKMICE
Jeste li ostali u kontaktu sa saigračima iz Tokija?
- Dugo sam se čuo i viđao sa Vladom Stošićem. On je poput mene ostao da živi u Španiji, po završetku karijere bio sportski direktor Betisa. Sa Belodedićem sam se viđao dok je igrao u Španiji. Svako je otišao na svoju stranu. Mihajlovića smo mladog izgubili, bio je veliki igrač i čovek. Nastavio sam da pratim i navijam za Zvezdu, ne samo u fudbalu.
NADAM SE DA DOLAZIM SA SELTOM U BEOGRAD
Najdublji trag ostavili ste u Selti, tamo ostali i po završetku karijere?
- Da, šest sezona igrao sam u Vigu i ljudi iz kluba su me prihvatili posle poslednje godine karijere u Sevilji. Radio sam prvo sa mlađim kategorijama, bio direktor omladinske škole. U Španiji sam završio školovanje za PRO licencu. Od 2009. sam u skautskoj službi prvog tima. Dolazio sam u Beograd na Zvezdine utakmice, proletos u Pančevu gledao kvalifikacioni turnir omladinaca za Evropsko prvenstvo. Crveno-bele sam prošle godine gledao i u Monaku u Ligi šampiona. Nadam se da ću doći na Marakanu krajem januara, kad Selta bude gostovala Zvezdi u Ligi Evrope.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
