Из парка до светске титуле

На данашњи дан пре 34 године Црвена звезда се попела на кров планете. Тада, а и данас титулу незваничног првака света црвено-бели су освојили победом над чилеанским Коло-колом на Олимпијском стадиону у Токију (3:0). О доминацији изабраника Владице Поповића довољно говори податак да је тим нашег најтрофејнијег клуба цело друго полувреме играо са десеторицом и иако бројчано инфериоран још два пута пронашао пут лопти до мреже.

Влада Стошић је дрес великана са Маракане носио седам и по година, зна како се стварао европски и светски шампион, а у мечу за трофеј у јапанској престоници провео је свих 90 минута на терену. На почетку разговора за Журнал, телефоном из Севиље где одавно живи, рођени Врањанац подсетио се припрема за окршај са прваком Јужне Америке:

- Отишли смо у Токио пет-шест дана раније како бисмо се привикли на велику временску разлику и добро се припремили. По пристизању у хотел одмах смо отишли на тренинг. Путовали смо до стадиона два сата због огромних саобраћајних гужви. Видевши да ћемо више времена проводити у аутобусу него на терену тренер Владица Поповић одлучио је да тренирамо у парку, у близини хотела. Био је то забрињавајући, у исто време занимљив и јединствен случај да се за тако важну утакмицу не припремамо на правом терену.

На мечу са Коло-колом цео ваш тим деловао је импресивно?

- Да, један смо од малобројних освајача трофеја који је тако убедљиво победио. И пре и после нас прваци су славили са једним или два гола разлике. Био је то доказ наше моћи. Оставили смо и у тој сезони печат за сва времена.

Остаје, ипак, жал што те 1991/92. нисте одбранили и европску титулу?

- Да смо сачували све играче из Барија поново бисмо били на врху. Стојановић, Бинић, Маровић, Просинечки и Шабанаџовић отишли су лета 1991. Преселио сам се и ја у Мајорку почетком 1992. Одиграо сам један од два меча са Сампдоријом. Без обзира што нам није било дозвољено да противнике дочекујемо у Београду, са истим тимом из претходне сезоне могли смо опет да се попнемо на трон.

Који вам је трофеј дражи, из Барија или Токија?

- Да није било Барија не би било ни Токија. Много је теже постати првак Европе. Прошли смо дуг пут до пехара, побеђивали озбиљне ривала. После тога лакше је освојити Интерконтинентални куп јер се све одлучивало у једној утакмици.

Били сте непосредни учесник у стварању шампионског тима?

- Имали смо одличне екипе и пре сезоне 1990/91. Увек нам је мало фалило, да би се затим склопиле све коцкице и златним словима смо утиснули своја имена у историји нашег фудбала.

Данас је немогуће замислити не само Црвену звезду, већ и било који клуб из источне Европе на врху?

- Направила се огромна разлика. Улаже се много већи новац него у наше време. Питање је кад ће клубови из земаља некадашњег источног блока моћи да се укључе у борбу за највреднији трофеј. Треба, ипак, веровати да је тако нешто могуће. Лига шампиона јесте крупан залогај, али Лига Европе и Лига конференције су прилике да се и клубови ван лига петице домогну трофеја. Истина, видео сам пролетос колико је то тешко кад је мој Бетис поражен у финалу ЛК од Челзија – закључио је Влада Стошић.