Iz parka do svetske titule

Na današnji dan pre 34 godine Crvena zvezda se popela na krov planete. Tada, a i danas titulu nezvaničnog prvaka sveta crveno-beli su osvojili pobedom nad čileanskim Kolo-kolom na Olimpijskom stadionu u Tokiju (3:0). O dominaciji izabranika Vladice Popovića dovoljno govori podatak da je tim našeg najtrofejnijeg kluba celo drugo poluvreme igrao sa desetoricom i iako brojčano inferioran još dva puta pronašao put lopti do mreže.

Vlada Stošić je dres velikana sa Marakane nosio sedam i po godina, zna kako se stvarao evropski i svetski šampion, a u meču za trofej u japanskoj prestonici proveo je svih 90 minuta na terenu. Na početku razgovora za Žurnal, telefonom iz Sevilje gde odavno živi, rođeni Vranjanac podsetio se priprema za okršaj sa prvakom Južne Amerike:

- Otišli smo u Tokio pet-šest dana ranije kako bismo se privikli na veliku vremensku razliku i dobro se pripremili. Po pristizanju u hotel odmah smo otišli na trening. Putovali smo do stadiona dva sata zbog ogromnih saobraćajnih gužvi. Videvši da ćemo više vremena provoditi u autobusu nego na terenu trener Vladica Popović odlučio je da treniramo u parku, u blizini hotela. Bio je to zabrinjavajući, u isto vreme zanimljiv i jedinstven slučaj da se za tako važnu utakmicu ne pripremamo na pravom terenu.

Na meču sa Kolo-kolom ceo vaš tim delovao je impresivno?

- Da, jedan smo od malobrojnih osvajača trofeja koji je tako ubedljivo pobedio. I pre i posle nas prvaci su slavili sa jednim ili dva gola razlike. Bio je to dokaz naše moći. Ostavili smo i u toj sezoni pečat za sva vremena.

Ostaje, ipak, žal što te 1991/92. niste odbranili i evropsku titulu?

- Da smo sačuvali sve igrače iz Barija ponovo bismo bili na vrhu. Stojanović, Binić, Marović, Prosinečki i Šabanadžović otišli su leta 1991. Preselio sam se i ja u Majorku početkom 1992. Odigrao sam jedan od dva meča sa Sampdorijom. Bez obzira što nam nije bilo dozvoljeno da protivnike dočekujemo u Beogradu, sa istim timom iz prethodne sezone mogli smo opet da se popnemo na tron.

Koji vam je trofej draži, iz Barija ili Tokija?

- Da nije bilo Barija ne bi bilo ni Tokija. Mnogo je teže postati prvak Evrope. Prošli smo dug put do pehara, pobeđivali ozbiljne rivala. Posle toga lakše je osvojiti Interkontinentalni kup jer se sve odlučivalo u jednoj utakmici.

Bili ste neposredni učesnik u stvaranju šampionskog tima?

- Imali smo odlične ekipe i pre sezone 1990/91. Uvek nam je malo falilo, da bi se zatim sklopile sve kockice i zlatnim slovima smo utisnuli svoja imena u istoriji našeg fudbala.

Danas je nemoguće zamisliti ne samo Crvenu zvezdu, već i bilo koji klub iz istočne Evrope na vrhu?

- Napravila se ogromna razlika. Ulaže se mnogo veći novac nego u naše vreme. Pitanje je kad će klubovi iz zemalja nekadašnjeg istočnog bloka moći da se uključe u borbu za najvredniji trofej. Treba, ipak, verovati da je tako nešto moguće. Liga šampiona jeste krupan zalogaj, ali Liga Evrope i Liga konferencije su prilike da se i klubovi van liga petice domognu trofeja. Istina, video sam proletos koliko je to teško kad je moj Betis poražen u finalu LK od Čelzija – zaključio je Vlada Stošić.