Изабраници Саше Обрадовића су у протеклом периоду направили такву атмосферу, да се обзира на дешавања са паркета, увек налазе у такозваној „вин-вин” ситуацији. Добри резултати и игра далеко изнад очекивања у раним недељама сезоне, неминовно су чети с Малог Калемегдана зарадили велики кредит и поверење јавног мњења…
Уколико црвено-бели одиграју добро, рутински тријумфују и при том залагањем и борбеношћу купе симпатије публике, јавност и навијачи реагују позитивно, екстатично у свом том узбуђењу.
С друге стране, уколико момци с Малог Калемегдана, одиграју испод нивоа, али резултатски успешно одраде посао, вреднује се тријумф, не игра, а као одлика великих екипа истиче се побеђивање и кад приказано на терену није ни приближно идеалном… Све је то описано и кроз спортску фразу - „бодове пиши, игру бриши”.
Малобројни порази Црвене звезде у досадашњем току сезоне махом се приписани изостанцима повређених играча, скраћеној ротацији и умору, што су све легитимни разлози, али можда и исувише истицани, с обзиром на то да су услови идентични за све припаднике „високог друштва”…
И сам Саша Обрадовић је на једној од конференција за медије рекао да његов тим није савршен и да ће кад-тад доћи период слабије игре, вероватно и резултата, те да екипа и навијачи морају да буду психолошки спремни на таква догађања.
Ситуација у клубу, мимо бројних повреда, и даље није алармантна: црвено-бели играју сасвим солидно и требало би да буду кадри да, уз прихватљив скор, „преживе” серију гостовања која их очекује до краја календарске године, као и у јануару наредне.
Ипак, да слабости у игри постоје показала је и Босна у мечу деветог кола АБА лиге, са ког су се Београђани извукли нетакнути (86:77), превасходно захваљујући индивидуалном квалитету и грешкама противника. Испољиле су се прве слабости, на које је стратег црвено-белих недавно упозоравао, а делује да је поново Звездин највећи непријатељ била скраћена ротација и организација напада.
Босна је указала на све офанзивне проблеме и недостатке српског великана, нарочито у тренуцима, кад Коди Милер-Мекинтајер није на паркету, а таквих минута је све више у последње време. Делује да се и фантастични Американац мало уморио, у одсуству адекватне замене. Зато ће од круцијалне важности да буде што бржа адаптација Џереда Батлера и сада изгледа, поново повређеног, Девонтеа Грејема.
Звездином Вуку једноставно је неопходна подршка. Без обзира на фантастичне играчке, али и менталне квалитете које је досад показао, јасно је да не може сам да предводи нападе црвено-белих.
Београђани су на гостовању Босни постигли чак десет тројки и то на импресивних 41 одсто шута. Да шутерско издање није било изузетно, црвено-бели би вероватно остали на око 75 поена против, уз дужно поштовање Сарајлија, ривала далеко нижег реномеа.
Руку на срце, играли су црвено-бели без Чиме Монекеа, играча који без обзира на ситуацију, противника и форму, доноси двоцифрен број поена. Ипак, против абалигашких противника, који нису Партизан, Дубаији или евентуално Будућност, то не би смео да буде изговор.
Мораће Обрадовић да пронађе секундарног организатора игре у петоркама са Милер-Мекинтајером, а нарочито онима без америчког бека. Да ли ће већу улогу да добију Миљеновић или Дос Сантос или се и даље чека на Џереда Батлера и Девонтеа Грејема, зна само искусни стратег. Ко год то био, мораће да буде што пре, јер је „броју нула” неопходна „јединица” (још један плејмејкер), како би у пуном капацитету могао да предводи црвено-белу офанзиву ка звезданим стазама успеха.
Звездини споредни креатори биће под лупом нарочито у предстојећој утакмици црвено-белих, јер у петак (20.30) гостују вечитом ривалу Партизану.
ВУК ДРУГИ АСИСТЕНТ ЕВРОПЕ
Коди Милер-Мекинтајер један је од највећих офанзивних мотора на Старом континенту ове сезоне, превасходно због бројних асистенција. Звездин Вук тренутно је други на листи најбољих асистената Евролиге, са 6,6 по мечу, једино иза изванредног Силвана Франциска, који просечно бележи 7,3 додавања за поене саиграча. Уједно Звездин ас је и један од само четири играча у елитном такмичењу, који бележи преко шест асистенција по мечу.
Да је америчком плејмејкеру потребна помоћ у организацији сведочи и чињеница да има више асистенција него други и трећи најбољи асистент екипе заједно. Јаго дос Сантос и Џеред Батлер комбинују се за 5,1 асистенцију по утакмици, што је једна и по мање у односу на самог Милер-Мекинтајера. Поред терцета бекова само још Никола Калинић (2,4) и Џордан Нвора (2,0) бележе у просеку две или више асистенције.
То значи да је Американац једини играч тима са Малог Калемегдана који има преко три асистенције у просеку, док нема ни велики број „следбеника” са две…
Црвено-бели налазе се тачно на пола пута у Евролиги (10. месту), са 18,6 тимских асистенција по утакмици, али је очигледно да би без Милер-Мекинтајера били у проблему, при самом дну листе.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
