Izabranici Saše Obradovića su u proteklom periodu napravili takvu atmosferu, da se obzira na dešavanja sa parketa, uvek nalaze u takozvanoj „vin-vin” situaciji. Dobri rezultati i igra daleko iznad očekivanja u ranim nedeljama sezone, neminovno su četi s Malog Kalemegdana zaradili veliki kredit i poverenje javnog mnjenja…
Ukoliko crveno-beli odigraju dobro, rutinski trijumfuju i pri tom zalaganjem i borbenošću kupe simpatije publike, javnost i navijači reaguju pozitivno, ekstatično u svom tom uzbuđenju.
S druge strane, ukoliko momci s Malog Kalemegdana, odigraju ispod nivoa, ali rezultatski uspešno odrade posao, vrednuje se trijumf, ne igra, a kao odlika velikih ekipa ističe se pobeđivanje i kad prikazano na terenu nije ni približno idealnom… Sve je to opisano i kroz sportsku frazu - „bodove piši, igru briši”.
Malobrojni porazi Crvene zvezde u dosadašnjem toku sezone mahom se pripisani izostancima povređenih igrača, skraćenoj rotaciji i umoru, što su sve legitimni razlozi, ali možda i isuviše isticani, s obzirom na to da su uslovi identični za sve pripadnike „visokog društva”…
I sam Saša Obradović je na jednoj od konferencija za medije rekao da njegov tim nije savršen i da će kad-tad doći period slabije igre, verovatno i rezultata, te da ekipa i navijači moraju da budu psihološki spremni na takva događanja.
Situacija u klubu, mimo brojnih povreda, i dalje nije alarmantna: crveno-beli igraju sasvim solidno i trebalo bi da budu kadri da, uz prihvatljiv skor, „prežive” seriju gostovanja koja ih očekuje do kraja kalendarske godine, kao i u januaru naredne.
Ipak, da slabosti u igri postoje pokazala je i Bosna u meču devetog kola ABA lige, sa kog su se Beograđani izvukli netaknuti (86:77), prevashodno zahvaljujući individualnom kvalitetu i greškama protivnika. Ispoljile su se prve slabosti, na koje je strateg crveno-belih nedavno upozoravao, a deluje da je ponovo Zvezdin najveći neprijatelj bila skraćena rotacija i organizacija napada.
Bosna je ukazala na sve ofanzivne probleme i nedostatke srpskog velikana, naročito u trenucima, kad Kodi Miler-Mekintajer nije na parketu, a takvih minuta je sve više u poslednje vreme. Deluje da se i fantastični Amerikanac malo umorio, u odsustvu adekvatne zamene. Zato će od krucijalne važnosti da bude što brža adaptacija Džereda Batlera i sada izgleda, ponovo povređenog, Devontea Grejema.
Zvezdinom Vuku jednostavno je neophodna podrška. Bez obzira na fantastične igračke, ali i mentalne kvalitete koje je dosad pokazao, jasno je da ne može sam da predvodi napade crveno-belih.
Beograđani su na gostovanju Bosni postigli čak deset trojki i to na impresivnih 41 odsto šuta. Da šutersko izdanje nije bilo izuzetno, crveno-beli bi verovatno ostali na oko 75 poena protiv, uz dužno poštovanje Sarajlija, rivala daleko nižeg renomea.
Ruku na srce, igrali su crveno-beli bez Čime Monekea, igrača koji bez obzira na situaciju, protivnika i formu, donosi dvocifren broj poena. Ipak, protiv abaligaških protivnika, koji nisu Partizan, Dubaiji ili eventualno Budućnost, to ne bi smeo da bude izgovor.
Moraće Obradović da pronađe sekundarnog organizatora igre u petorkama sa Miler-Mekintajerom, a naročito onima bez američkog beka. Da li će veću ulogu da dobiju Miljenović ili Dos Santos ili se i dalje čeka na Džereda Batlera i Devontea Grejema, zna samo iskusni strateg. Ko god to bio, moraće da bude što pre, jer je „broju nula” neophodna „jedinica” (još jedan plejmejker), kako bi u punom kapacitetu mogao da predvodi crveno-belu ofanzivu ka zvezdanim stazama uspeha.
Zvezdini sporedni kreatori biće pod lupom naročito u predstojećoj utakmici crveno-belih, jer u petak (20.30) gostuju večitom rivalu Partizanu.
VUK DRUGI ASISTENT EVROPE
Kodi Miler-Mekintajer jedan je od najvećih ofanzivnih motora na Starom kontinentu ove sezone, prevashodno zbog brojnih asistencija. Zvezdin Vuk trenutno je drugi na listi najboljih asistenata Evrolige, sa 6,6 po meču, jedino iza izvanrednog Silvana Franciska, koji prosečno beleži 7,3 dodavanja za poene saigrača. Ujedno Zvezdin as je i jedan od samo četiri igrača u elitnom takmičenju, koji beleži preko šest asistencija po meču.
Da je američkom plejmejkeru potrebna pomoć u organizaciji svedoči i činjenica da ima više asistencija nego drugi i treći najbolji asistent ekipe zajedno. Jago dos Santos i Džered Batler kombinuju se za 5,1 asistenciju po utakmici, što je jedna i po manje u odnosu na samog Miler-Mekintajera. Pored terceta bekova samo još Nikola Kalinić (2,4) i Džordan Nvora (2,0) beleže u proseku dve ili više asistencije.
To znači da je Amerikanac jedini igrač tima sa Malog Kalemegdana koji ima preko tri asistencije u proseku, dok nema ni veliki broj „sledbenika” sa dve…
Crveno-beli nalaze se tačno na pola puta u Evroligi (10. mestu), sa 18,6 timskih asistencija po utakmici, ali je očigledno da bi bez Miler-Mekintajera bili u problemu, pri samom dnu liste.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
