Посебно поглавље у вашем животу чини однос који сте имали с вашим кумом, данас нажалост покојним Синишом Михајловићем. И по вама може да се примети, кад о њему говорите, да вам изузетно недостаје?
- У Нови Сад смо Синиша и ја стигли у исто време. Био је пет година млађи од мене и некако је било нормално то што смо, као земљаци, живели заједно. Јесте Синиша добио неки стан од клуба, али имао је тада 18 година и били смо нераздвојни. То се касније наставило и у Црвеној звезди, а онда смо, већ као тренери, радили у репрезентацији, баш као и у Милану, Торину и Болоњи. Много тога прошли смо заједно, од момачких дана, до периода кад су нам се рађала сва наша деца. Прво сам ја њега венчао, а његов син је добио моје име, онда сам се венчао ја, он ми је био кум, а мој наследник се зове као он. То су биле све неке ствари које смо, некада давно, међусобно договарали, али су и ствар међусобног поштовања. Недостаје ми, наравно. Он је био неко с ким сам живео, а кад нисмо били заједно, чули смо се пет пута дневно телефоном. И онда, одједном, нестао је неко на кога сам био тако и толико упућен. Тешка је то прича, али то је живот и морамо да идемо даље – рекао је Мирослав Тањга.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
