Бекрић: У Звезди прија и притисак

Крај године у каријери спортисте често је више од пуке календарске одреднице, то је тренутак у којем се сабирају одлуке, ризици и зацртава пут за наставак.

Док се празници приближавају, а Црвену звезду на Бадњи дан очекује европски окршај, иза Алије Бекрића остаје година у којој је направио највећи искорак – обукао дрес реномираног клуба из Београда. Као и у претходним, Новопазарац носи једну од главних улога у статистици, али и ван њених оквира, у екипи која не захтева само учешће, већ подразумева резултате.

На пресеку 2025. и 2026. примач тима са Маракане тачно зна где је стигао и још јасније - колико далеко жели да иде.

- На почетку нисам био загрижен. Први позив у пионирску репрезентацију променио ми је гледање на спорт, постао сам гладан успеха – причао је Алија о првим одбојкашким данима, признао да је било помисли и на одустајање. – У Такову се нису поклопиле коцкице, иако је сјајна средина. Стигла ми је порука од Невена Мајсторовића на Инстаграму, у том тренутку има хиљаде пратилаца. Писало је: „Чуо сам да идеш из Милановца, волео бих да дођеш у Тополу”. Било ми је тешко да поверујем, Мајстор је играо у највећим лигама, на европским и светским такмичењима. Одлучио сам да одем и отворио ми је очи у сваком смислу. Тамо сам порастао у играча какав сам данас.

Година на измаку донела је Црвену звезду, клуб са великом историјом и традицијом?

- Било је време да променим средину, хтео сам негде да имам притисак, где мораш нешто да урадиш, да освојиш трофеј, има доста навијача, људи у клубу који захтевају резултате. Нисам знао на каквом је то нивоу док нисам дошао. Други разлог је Ивица Јевтић. Много се ради код њега и то волим, залуђен сам одбојком и цео дан ми је томе посвећен. Нисам се ни секунде покајао.

Колико прија такав темпо, притисак који помињете?

- То је позитиван притисак. Има нас који смо први пут у Звезди и мислим да је то разлог осцилација у игри, јер другачије је играти овде него било којем другом клубу. Нема играча да му то не прија, поготово са добрим људима, за игру и да не причам.

Кад се осврнете на досадашњи, шаренолики део сезоне, да ли Вас порази мотивишу више него победе или подједнако?

- Не волим да губим, то доживљавам стресно, али у оваквом тиму нема много времена ни да жалиш ни да се радујеш, већ сутра се долази на тренинг и ради 100 одсто. Шансу за куп смо изгубили у Суботици, нисмо били на нивоу. Реванш на Бањици, сматрају сведоци меча да смо демонстрирали силу у три сета. Златни је увек 50-50 шансе. Далеко смо квалитетнија екипа, иако су они одлични. Драго ми је да су разбили монотонију у финалу. Наш фокус је на свакој следећој утакмици.

То подразумева и реванш против Младости у Челенџ купу?

- Прво што нас чека после Нове године је меч против Младости. Ако то прођемо, идемо на Милано и то би био велики значај, спектакл за нас и клуб.

Често сте међу најефикаснијим играчима?

- Волим да вучем екипу, значи ми да сам у неким моментима кључни играч. Али, исто тако и што поред себе имам шест момака којима више верујем него себи. Сви смо ми били најбољи појединци у претходним клубовима, а сад смо ту да свако ради за сваког.

Кажу да сте поред статистике, играч који води енергијом, позната је и Ваша конекција са публиком чији сте миљеник?

- Као дете сам био у Пазару, кад су узели Куп Србије и Суперкуп.. Једва сам чекао да играм, да вичем на публику. Исто и у Тополи, сваки поен који прославим, они славе са мном. Овде је мало другачије, већи је град, али кад дођу резултати вероватно ће бити тога. Трудим се да будем позитиван, има играча који имају породице, можда тај дан нису спавали или имају приватних проблема. Ту сам да будем уз њих и на тај начин.

У тренутку кад репрезентација пролази кроз смену генерација, да ли сматрате да је позив у сениорски тим близу?

- Не могу да кажем да не мислим о томе, циљ ми је да сваког дана будем све бољи. Ако стигне позив заслужио сам, ако не онда нисам на том нивоу. Драго ми је да има млађих играча, поготово за Брборића, Кулпинца, Машуловића, то су добри момци и велики радници који су цело детињство посветили одбојци.

Да ли Вас привлачи иностранство?

- Волео бих да пробам. Имам уговор на једну годину, ако не нађем инострани ангажман, онда морам да останем у Звезди. Не размишљам тренутно, прво да остваримо циљ, па како буде, овде ми је одлично. Привлачна ми је пољска, турска и грчка лига. Не могу да маштам о италијанској, ако нисам прошао кроз репрезентацију.

Какав је Алија ван терена?

- Нормалан. Имам друштво ван одбојке и драго ми је што је тако. Док је сезона мислим само на спорт, ван волим да одмарам. Цео дан искористим да се видим са драгим људима, волим да седим, причам, да се дружим…