Хирург с рекетом

Жеља за игром, надметањем и доказивањем, као и искрена дечачка љубав према белом спорту, били су јачи од породичне традиције. Није упловио у лекарске воде, али је зато мирну руку, концентрацију и прецизност одлучио да показује на највећој сцени. Бели мантил, стетоскоп и скалпел нису му били потребни, јер је хирург у игри са лоптицом и рекетом.

Имао је шест година кад је први пут са дедом Јованом отишао на тренинг и од тада је све почело – случајно, спонтано и без великих очекивања. Међутим, врло брзо раскошни таленат дошао је до изражаја. Некада најбољи јуниор света и ученик чувене IMG академије на Флориди, а данас један од искуснијих играча из Србије, увек је спреман да режира изненађење.

Све то стоји у биографији Миомира Кецмановића, који последњих година, у одсуству најбољег свих времена Новака Ђоковића, предводи репрезентацију на највећем екипном такмичењу – Дејвис купу.

Миомиров старт сезоне био је обећавајући – солидне партије на чувеној Род Лејвер арени, до пласмана у треће коло, поставиле су добру основу за изазове у Делреј Бичу. У југоисточном делу Флориде све је функционисало како треба, како у синглу, тако и у дублу, у којем је удружио снаге са Американцем Брендоном Накашимом. Прекинуо је пост – после две године изборио је пласман у финале, а после пет стигао до трофеја. Двоструко славље требало је да буде ветар у леђа за наставак сезоне, али бројни успони и падови до краја 2025. покварили су мозаик успеха.

Да је Кецмановић искористио све шансе, или бар добио половину мечева у којима је имао вођство, слика би сигурно била много лепша. Одличан почетак, а онда крај за заборав – том реченицом могу да се опишу мечеви у којима је освојио први сет, а потом изгубио после преокрета, посебно у завршници такмичарске године.

Ипак, за утеху, један од његових дуела нашао се међу пет најбољих преокрета сезоне у избору Асоцијације тениских професионалаца. Управо у Делреј Бичу, против Шпанца Алехандра Давидовича Фокине, показао је да зна да игра под притиском кад мора да јури резултат.

О учинку у години иза нас, припремном периоду на теренима у Дубаију, очекивањима у квалификацијама за Дејвис куп и циљевима за 2026. за Спортски журнал говорио је 26-годишњи Кецмановић.

Како бисте описали такмичарску годину иза нас?

– Сезона 2025. није била онаква какву сам прижељкивао, нити сам реализовао жеље и очекивања. Ипак, оценио бих годину оценом – три. Пре свега, освојио сам АТП титулу, а што је најважније, прошла је без повреда. То је нешто што нема цену. Има таквих година у којима нема значајног резултатског садржаја, али ако смо здрави, то је огроман успех и најбоља подлога за будућност.

Који тренутак бисте издвојили и зашто?

– Дефинитивно, најбољи тренутак у 2025. био је освајање трофеја у Делреј Бичу. Сјајна недеља, одлични мечеви и на крају – два пехара у рукама. То је оно за шта се ради и напорно тренира сваки дан и вреди сваке капи зноја која се пролије на терену.

Који су циљеви у следећој сезони?

– Приоритет је да останем здрав током целе године, а уз добро здравље и свакодневни рад на себи очекујем да ћу у наредној години остварити боље резултате, а с обзиром на то да не браним много поена, то би могло да донесе и скок на АТП листи. Циљ је увек ићи до максималног резултата и даћу све од себе да тај максимум буде освајање титула и сјајан пласман на грен слем такмичењима.

Где сте почели припреме и колико сте задовољни тренингом?

– Одрадили смо један део припрема у Београду, а затим смо главни део наставили у Дубаију, где се већ дуги низ година спремамо за такмичарску сезону која следи. Из Дубаија ћемо директно на први турнир којим почињемо сезону. Ове године то ће бити серија 250 у Хонг Конгу – открио је Миомир, који је два пута до сада учествовао на такмичењу у Кини и у оба наврата стигао до друге рунде.

Која је најважнија лекција коју сте научили у 2025?

– Упркос свему што ти се нађе на путу и што се догоди, добро или лоше, посебно када се појаве тешки тренуци, треба остати храбар, истрајан и посвећен ономе што си изабрао. Срећа прати храбре, а ако останеш доследан и вредан, на крају ће доћи награда за комплетан труд и залагање.

Крајем децембра и на почетку јануара тенисери обично су на неком турниру или имају припреме у току. Какав је распоред код вас?

– Као и сви професионалци у белом спорту, тако и моја екипа и ја децембар проводимо на припремама. Са првим данима јануара крећемо са турнирима и мечевима. После Дубаија, где ћемо завршити припреме, одлазимо у Хонг Конг на турнир који ће нам бити претходница првом грен слем такмичењу – Аустралијском опену 2026.

У уводним месецима 2026. на програму су и мечеви у прелиминарној фази Дејвис купа. За почетак, да се осврнемо на последњи изазов у екипном турниру, а онда и да анализирамо очекивања у 2026?

– Имали смо сјајан меч и недељу у Нишу против Турске у септембру 2025 – подсетио је Миомир, који је донео први поен репрезентацији у чувеном Чаиру. – Победа над Турском донела је опстанак у квалификацијама за пласман на завршни турнир 2026. Вољом жреба, противник у прелиминарном делу Светске групе биће нам домаћин у Чилеу у фебруару 2026. Срећом, временски услови за игру су скоро исти. Из Аустралије путујемо у Чиле, што је далек пут, али добра околност је што из врелог Мелбурна идемо у Сантијаго, са бетона на шљаку – тамо ће нас дочекати френетични навијачи и амбијент какав приличи фудбалским утакмицама, али шта је – ту је. Пред нама је задатак и морамо показати најбоље из репертоара да остваримо жељени резултат – победу и пласман на завршни турнир Дејвис купа.

Како обично проводите новогодишње и божићне празнике?

– Тениски позив је такав да у данима кад се славе Нова година и Божић често проводимо радно – било у авиону или на неком терену. Ако смо већ на дестинацији где треба да започнемо први турнир у сезони, ту сачекамо поноћ, кратко прославимо новогодишњу ноћ и одморимо се, јер мечеви дишу за вратом. Наравно, нема много могућности за веће опуштање и прославе. Исто је и за Божић – често га проведемо играјући неки од првих мечева у сезони.

За крај, али не и најмање важно – да нисте тенисер, чиме бисте се бавили?

– Долазим из породице у којој је традиција лекарски позив – подсетио је на занимања оца Драгутина Кецмановић и мајке Маје Павлов. – Да нисам тенисер, вероватно бих наставио породичну традицију и одабрао пут медицине, посветивши своје знање и вештине лечењу болести, очувању здравља и бризи о људским животима.